Da nije bilo Fidela Kastra danas bi i u Patagoniji govorili engleski, rekao mi je u Havani Gabrijel Garsija Markes! Bilo je to u vreme kada su Klintonovi primali pokojnog Gaba na večere i kada su, kako mi je on rekao iz Bele kuće, hteli da popravljaju odnose s Kubom. Kakav trijumf, mislio sam, Amerika želi da popravlja odnose sa malim ostrvom - kaže proslavljeni srpski režiser Emir Kusturica, reagujući na vest o smrti kubanskog revolucionara Fidela Kastra.
- Desilo se to tek osam godina kasnije, kada je Obama stigao i pokušao da zagrli Raula, a ovaj mu na očigled čitavog sveta brže-bolje skinuo ruku sa ramena. Koliko god treba imati rezerve prema takvim namerama, mislim da je Kastrova Kuba bila za Amere izuzetak. Ljudina koja je stajala na čelu, komadante Kastro, preživeo je više od petsto atentata. Kako onda nije moglo da ga uvažavaju čak i ovi što su hteli da ga likvidiraju. Nije nikada izneverio narod, a njegov narod, kada izuzmemo brod na kojeg je natovario lopove i poslao ih u Majami, stajao je uvek iza njega. Kako je počeo, tako je i završio. Da ne spominjemo kako je savladavao krize, na koji način svet, kada su, najviše poslije poraza SSSR-a, jedan za drugim mali narodi krenuli nizbrdicom", priča Kusturica.
On dodaje da je čitav svet šaputao kako će Kuba propasti čim Kastro umre.
"Uvek sam odmahivao glavom, kao što i sada znam da Raulova Kuba neće biti ništa manje od socijalističke Kube. Ostrvo je to! I još nešto što ne može biti, a da nije najjači argument kod naroda, Fidel i Sveti Sava su imali jednu sličnost. Obojica su udoban život i komfor zamenili za život koji je, usled takvih ideja učinio da se pravo na ishranu, pravo na život ne može zameniti za život pod diktatom humanitarnog prava, pod kojim mnogo malih naroda izdiše. Nije on samo učinio ono što kaže Markes za odbranu hispanika u Severnoj i Latinskoj Americi. On je za sve nas bio i ostao svetionik uzvišenih", zaključuje Kusturica, sećajući se Kastra.
(Z. Šaponjić)