7 volovskih kola stvari na leđima su mu uneli u pećinu

(VIDEO) OŽIVELA PRIČA O SRPSKOJ PEĆINI SAMAR Tu je Milutin zazidan samovao 464 dana sa psom i mačkom

Foto: Beta/Saša Ðorđević

BEOGRAD - Posle više decenija skoro potpunog zaborava, pećina Samar kraj svrljiškog sela Kopajkošara proteklih godina ponovo je "oživela" i iz dana u dan posećuje je sve veći broj ljudi, uglavnom planinara i zaljubljenika u prirodu.

Samar je sedamdesetih godina prošlog veka bila jedna od najpoznatijih pećina na svetu i to zahvaljujući speleologu Milutinu Veljkoviću koji je u njoj postigao svetski rekord u dužini samovanja pod zemljom.Veljković je u pećini bio zazidan ravno 464 dana, od 24. juna 1969. godine do 29. septembra 1970. godine.

Foto: Beta/Saša Ðorđević
Foto: Beta/Saša Đorđević

Imao je tada samo 34 godine, a u poduhvat na kakav se posle njega niko nije odlučio, upustio se kako bi nadmašio rekord od 109 dana koji je držao Francuz Anri Fiout. Meštani Kopajkošare još se prisećaju vremena kada je Veljković boravio u selu pripremajući se za ulazak u pećinu, a posebno dana kada je izašao iz pećine.

Foto: Youtube Printscreen
Foto: Youtube printscreen

Dragoslav Marković (74) kazao je da meštani nisu znali šta Milutin namerava da uradi sve do pred sam njegov ulazak u Samar.

"Kada je trebalo da uđe, sedam volovskih kola sa različitim stvarima smo mu odvezli i na ledjima uneli u pećinu. Tu je bilo konzervi najviše, ali i šporet, lampa i druge neke stvari", priseća se Marković. Prema njegovim rečima, sa Veljkovićem su u pećinu ušli i njegov pas "Big", mačka, nekoliko kokoški i guski.

Foto: Beta/Saša Ðorđević
Foto: Beta/Saša Đorđević

"Milutin je bio samo u jednom gumenom kombinezonu, a umesto kreveta je imao "gole" daske", rekao je Marković.Neki od meštana, dodao je Marković, hteli su posle nekog vremena da udju u pećinu i vide Milutina, ali je ulaz bio zatvoren balvanima, stenama i bodljikavom žicom."Kad je izašao imao je bradu do pojasa. Sa svima lepo pozdravio. Svi ljudi su došli da ga vide, bilo je veliko slavlje" rekao je Marković.

Foto: Youtube Printscreen
Foto: Youtube printscreen

On dodaje da meštani i dan danas žale što Milutinova poslednja želja, da počiva u Kopajkošari, nije ispunjena.Alpinista, prirodnjak i karatista Bojan Pavlović (36) iz Svrljiga jedan je od ljudi iz ovog kraja koji je najviše doprineo da pećina Samar ponovo "oživi".

Foto: Beta/Saša Ðorđević
Foto: Beta/Saša Đorđević

"Milutinov podvig nikoga ne ostavlja ravnodušnim, ali retko ko od mladjih ljudi zna da je on u ovoj pećini oborio Ginisov rekord", izjavio je Pavlović za Betu.Pavlović već nekoliko godina unazad sa svojim udruženjem "Kobra" dovodi u Kopajkošaru volontere iz različitih zemalja i tako je priča o Milutinu ponovo krenula stom. ; "Volonteri iz Južne Koreje, Rusije, Švajcarske, Azerbejdžana su u svojim zemljama uradili reportaže o Samaru i zadivljujućem podvigu Milutina Veljkovića", istakao je Pavlović.

Foto: Beta/Saša Ðorđević
Foto: Beta/Saša Đorđević

On je podsetio da Samar ima tri kilometra duge pećinske hodnike, ali posetioci pre svega žele da vide stanište u kome je Veljković ; boravio, a koje se nalazi na oko 900 metara od ulaza."Milutin je tu napisao svoj dnevnik "Pod kamenim nebom" i detaljno opisao sva naučna istraživanja kojima se u pećini bavio, ali i kako je morao sam sebi nožem da izvadi zub i kako su kokoške koje je čuvao u pećini snosila jaja neobične boje, rekao je Pavlović.Prema njegovim rečima, značajan pomak u približavanju Samara turistima napravljen kada je pre par godina do Kopajkošare napravljen put, a prilazne staze do same pećine.

Foto: Youtube Printscreen
Foto: Youtube printscreen

Pavlović dodaje da bi uz dobru promociju i izgradnju pratećih sadržaja Samar postao izuzetno posećena turistička destinacija."Samar ima i veliku dvoranu u kojoj su meštani decenijama proizvodili kačkavalj, i vodopad Ripaljku. U pećini je izvor sa toplom vodom i jedinstvena rečica koja ponire samo metar nakon izviranja", podvlači Pavlović.On je podsetio da se na samo pet kilometara od pećine Samar, takodje na obroncima planine Kalafat, nalazi Popšićka pećina koja je jedno od najvećih staništa slepih miševa na Balkanu.