Većina korisnika pametnih telefona se nakon nekoliko meseci suočava s istim problemom - sve češće i češće posežu za punjačem.
Međutim, naučnici sa Univerziteta Centralna Florida su sve bliži neverovatnog otkrića, piše National Geographic Srbija.
Tim naučnika sa Univerziteta Centralne Floride razvio je novi proces za pravljenje fleksibilnih superkondenzatora koji čuvaju više energije i mogu da se pune više od 30.000 puta bez značajnog oštećenja.
Nova metoda sa univerzitetskog centra za tehnologiju i nanonauku mogla da bi da bude revolucionarna u tehnološkom smislu i za mobilne telefone i električna vozila.
„Ukoliko bi se baterije zamenile ovim superkondenzatorima, mogli biste da napunite mobilne telefone za nekoliko sekundi i ne bi vam bio potreban punjač više od nedelju dana“, kaže Nitin Choudhary za časopis ACS Nano, piše Phys.
Svi koji imaju pametne telefone prepoznaju problem: nakon otprilike 18 meseci, funkcija baterije kreće da opada i morate sve češće i češće da punite bateriju svog telefona.
Naučnici su analizirali upotrebu nanomaterijala kako bi poboljšali superkondenzatore koji bi mogli da poboljšaju ili čak zamene baterije u električnim uređajima.
To je pomalo nezgodno, jer bi superkondenzator koji zadržava onoliko energije koliko litijum-jonska baterija trebalo da bude mnogo, mnogo veći.
Tim naučnika je eksperimentisao sa primenom novootkrivenih dvodimenzionalnih materijala koji su debljine nekoliko atoma. Drugi naučnici su se trudili da isprobaju formulu s grafenom i drugim dvodimenzionalnim materijalima, ali sa polovičnim uspehom.
„Postoji problem u načinu na koji ljudi inkorporiraju ove dvodimenzionalne materijale u postojeće sisteme - to je usko grlo na terenu. Razvili smo jednostavan pristup hemijske sinteze kako bismo mogli lepo da integrišemo postojeće materijale sa dvodimenzionalnim materijalima“, kaže profesor Yeonwoong Jung.
Njegov tim je razvio supekondenzatore sastavljene od milion žica nanometarske debljine koje su presvučene oblogama dvodimenzionalnih materijala. Visokoprovodno jezgro omogućava brz prenos elektrona za brzo punjenje i pražnjenje, a ravnomerno obloženi omotači dvodimenzionalnih materijala visoki prinos energije i snage gustine.
Naučnici su već znali da dvodimenzionalni materijale imaju veliki potencijal za primenu skladištenja energije, ali dok istraživači sa UCF-a nisu razvili proces integrisanja ovih materijala, nije bilo načina da se taj potencijal realizuje.
„Za male elektronske uređaje, naši materijali prevazilaze one konvencionalne u pogledu gustine energije, moći i ciklične stabilnosti“, kaže Choudhary.
Ciklična stabilnost definiše koliko puta baterija može da se napuni i isprazni pre nego što počne da gubi funkciju. Na primer, litijum-jonska baterija može da se puni manje od 1.500 puta pre značajnog oštećenja. Nedavne formulacije superkondenzatora s dvodimenzionalnim materijalima mogu da se pune nekoliko hiljada puta.
Superkondenzatori koji koriste nove materijale mogli bi da budu upotrebljeni na telefonima i drugim elektronskim gedžetima i električnim vozilima što bi moglo da donese benefit u pogledu brzine i snage. A zato što su fleksibilni, mogli bi da doprinesu i značajnom napretku i u nosivoj tehnologiji.
SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC SRBIJA PROČITAJTE JOŠ I:
7 građevina koje su nekada važile za najviše na celom svetu
Priča o Samar pećini i čoveku koji je u njoj proveo 464 dana
Drevni vodeni džinovi: Kako su jesetre postale jedna od najugroženijih vrsta? (INFOGRAFIK)