Veliki lider kubanske revolucije Fidel Kastro još nije ni sahranjen, a već su počele spekulacije šta će biti s Kubom posle njegovog fizičkog odlaska.
Na Kubi su proglašeni dani žalosti pre Kastrove sahrane 4. decembra, ali već se nagađa tko bi mogao biti naslednik posle odlaska Fidela, a naročito nakon 2018. za kad je svoje penzionisanje najavio aktuelni kubanski šef Raul Kastro (84), mlađi Fidelov brat i jedan od onih koji su izneli borbu protiv diktature generala Batiste krajem 50-ih godina 20. veka.
Raul Kastro je i službeno 2008. zamenio brata na vlasti, a već je rekao da se neće kandidovati za novi mandat. Doduše, sad se nagađa hoće li Kuba posle odlaska ikone revolucije, El Komandantea, izdržati još dve godine do smene ili će ona nastupiti nešto ranije.
Jedni ionako Raula Kastra smatraju "prelaznim rešenjem" prema tržišnoj ekonomiji (puno je liberalniji nego što je bio Fidel) i političkom pluralizmu, a drugi, pak, tvrde da su vrednosti revolucije na Kubi vrlo jake, da još ima puno poklonika "kastrovske revolucionarne" ideje i da za neke drastične promene treba pričekati najmanje desetak godina.
Zaoštrenje odnosa
Doduše, rasplet u mnogome zavisi od toga kako će se odvijati stvari u regiji i kakvu će poziciju zauzeti nova američka administracija. Iz nadolazeće Trampove Bele kuće već je najavljeno da će zaoštriti odnose s Kubom pa tako može doći u pitanje sve ono što je uradio Barak Obama.
Osim toga, latinoamerički pokrovitelj Kube (isporučivali su im naftu po povoljnim cenama), Venecuela, nalazi se u ozbiljnim političkim previranjima i sudbina opstanka Nikolasa Madura na vlasti je u pitanju, a time i mnogi "subvencionistički" ugovori.
Kuba je na razmeđu, ali sigurno je da može da se očekuje liberalizacija režima, možda čak i dopuštenje da se emigracija - uglavnom iz SAD-a - uključi u politički život postkastrovske Kube. Oni to otvoreno očekuju.
Ali, već se spominju neka imena mogućih novih kubanskih lidera, a često se spominje kako bi vlast mogao zadržati neko iz porodice Kastro, odnosno Raula Kastra. Fidelova deca nemaju tih ambicija, a Raulov sin, ćerke i zet spominju se u raznim pričama o budućoj vlasti na ostrvu slobode.
Naime, jedan od najvećih i najznačajnijih holdinga u zemlji, Gaviota (Galeb) koji je povezan s vojskom, a kontroliše turizam (najveće hotele i letovališta) i civilni vazdušni i morski saobraćaj, uglavnom vode Raulovi bliski rođaci. Holding je važan jer raspolaže devizama.
Kao mogući naslednik spominje se Alehandro Kastro Espin, Raulov sin koji je zadužen za obaveštajnu zajednicu i odnose s Kinom, ali neki poznavaoci Kube tvrde da njegov uticaj neće sezati dalje od očevog mandata.
"Alehandro pada s ocem", kažu ti analitičari, bez obzira na to što će mu možda moćni tata pokušati da osigura dobro zaleđe.
Drugi je pukovnik Luis Alberto Rodrigez Lopez Kaljehas, muž Ralove ćerke Debore, koji je jako spretan i uticajan. Neki ne isključuju ni mogućnost da se u političku borbu za sam vrh uključi i crna ovca porodice, ćerka Mariela Kastro, koja se izdvaja svojim liberalnim stavovima. Njena zasluga je što je kubanska gej zajednica dobila prava (pre su homoseksualci završavali u logorima) i što zdravstveno osiguranje pokriva i promenu pola.
Zasad se među najizglednijim naslednicima spominje ipak čovek izvan klana Kastro - Raulov potpredsednik Migel Mario Diaz-Kanel Bermudes (56) koga smatraju "umerenim liberalom", pogotovo u ekonomiji. Zalaže se za jačanje privatnog udela i nema ništa protiv američkih investicija.
Smatraju ga čovekom koji bi bio sposoban da sprovede postkastrovsku tranziciju jer je pragmatičan, moderan, rođen posle revolucije, ali "ceni njene pozitivne dosege".
Bermudes je zamalo stradao u mladosti jer je bio ljubitelj Bitlsa, a tada, na početku kubanskog socijalizma u 60-ima, u sklopu antiameričke propagande vodila se borba protiv ljubitelja roka i popa, tzv. rokerosa, koji su zbog slušanja te vrste muzike mogli da završe u zatvoru.
(Jutarnji)