Britanka Mišel Mega godinu dana se odricala svih suvišnih troškova, osim hrane. Nije čak stavljala ni kremu na lice, nije gledala filmove u bioskopu, putovala je biciklom, nije donosila poklone prijateljima na rođendane.
Sve je počelo 27. novembra prošle godine, kada ljudi zbog rasprodaja masovno kreću u kupovinu. Mada priznaje da joj nije uvek bilo lako, ova novinarka iz Londona tvrdi da danas ima više novca i da je postala pametnija.
Istovremeno, oseća stid jer je uvidela koliko je novca razbacivala u pabu, restoranima i kupujući nepotrebne stvari.
"Trošila sam bez razmišljanja, privučena reklamama i obećanjima da će me kupovina usrećiti”, kaže Mišel, koja je specijalizovana za upravljanje finansijama.
“Upala sam u začarani krug potrošačkog mentaliteta - zarađivala sam da bi kupovala stvari koje mi nisu potrebne, a to me uopšte nije činilo srećnom".
Iako je u okviru profesije kojom se bavi često pisala o načinima uštede troškova, ona sama nije primenjivala ta pravila. Budući da ima solidnu platu, nema dugova na kreditnoj kartici, niti dozvoljeni minus, smatrala je da ne mora da brine o tome koliko će joj novca ostati na računu.
Odluka da odustane od nepotrebnih troškova tokom perioda od godinu dana bila je ekstremna, ali ju je donela s ciljem da živi što ekonomičnije, odbaci potrošačke navike i ranije otplati kredit za kuću. Plaćala je komunalije, televiziju, telefon i osiguranje, kupovala osnovne namirnice, novčano pomagala porodicu i davala novac u dobrotvorne svrhe.
"Naučila sam da ekonomišem. Planirala sam obroke, pripremala veće količine hrane i sada malo bolje kuvam. Moj suprug je kupovao namirnice i smanjili smo nedeljne troškove za hranu i sredstva za higijenu i čišćenje na 31,60 funti nedeljno.
Mišel kaže da joj je u početku bilo veoma teško. Pokušavala je da živi po starom, a da pri tom ne potroši novac, a onda je shvatila da to ne funkcioniše.
- Često sam pomišljala da odustanem i prepustim se šoping terapiji, naručim piće u pabu, ili kupim autobusku kartu umesto da prevalim put na biciklu - kaže ona.
Međutim, shvatila je da mora da nađe drugi način da se provede. Otkrila je sajtove sa informacijama o besplatnim bioskopskim i pozorišnim predstvama, degustaciji vina i raznim drugim događajima.
Život u Londonu pruža obilje besplatnih kulturnih aktivnosti na kućnom pragu, pa je ove godine češće odlazila na umetničke izložbe nego ikada ranije. Čak je uspela besplatno da ode na godišnji odmor, biciklom pored obale Safolka i Norfolka, gde je kampovala na plažama.
"To je nešto što nikada ranije nisam radila i verovatno ne bih da sebi nisam postavila izazov, a sada jedva čekam da ponovo odem", kaže ona.
Nakon što bi platila račune, otplaćivala je veće rate za kredit. Ona i njen muž su primili stanara, pa je uz uštedu troškova i novac od kirije mogla da otplaćuje dodatnih deset odsto pozajmice.
Shvatila je da ne mora da duguje banci još 25 godina, da može da otplati kuću ranije i uštedi na kamati.
Mišel kaže da je najbolje od svega što je danas spremnija da se upusti u avanturu.
"Pošto sam mogla da biram da li ću trošiti ili ne, postala sam svesnija zbog čega kupujemo. Zaključila sam da nas potrošačka kultura drži vezane za radni sto, tera nas da zarađujemo i kupujemo stvari za koje verujemo da će nas učiniti srećnijim. Ako nas to ne usreći, trudimo se da zaradimo još više kako bismo kupili nešto drugo. Poslednjih 12 meseci su mi omogućili da izađem iz tog začaranog kruga i sada iskreno mogu da kažem da sam srećnija. Stekla sam samopouzdanje i sposobnosti, radila stvari koje inače nikada ne bih radila i upoznala divne ljude, koje inače ne bih upoznala", zaključuje ona.
"Sigurno jedva čekaš da potrošiš gomilu novca u šopingu”, kažu joj mnogi, ali nju to uopšte ne zanima. Postoji nekoliko praktičnih stvari koje mora da kupi, kao što su farmerke i patike, a biciklu bi koristio generalni remont. Ali to je sve:
"Imam još jedan dan do kraja izazova, a za vikend nakon toga potrošiću novac samo na dve stvari - kaže ona - Častiću prijatelje i porodicu pićem da im se zahvalim na podršci, a zatim ću avionom otputovati u Irsku da posetim babu i dedu. Godina bez suvišnih troškova naučila me je šta mi je stvarno potrebno, a toga zaista nema mnogo - iskrena je Britanka.
Guardian