BERLIN - Svetski dan prostitutki 2. juni prilika je da se čovečanstvo podseti na loše uslove rada, diskriminaciju i opasnosti kojima su izložene žene u seksualnoj industriji.
To se dešava čak i u Nemačkoj, privredno najmoćnijoj zemlji Evropske unije i četvrtoj ekonomskoj sili na svetu u kojoj je prostitucija legalna i čitavu deceniju postoji zakon koji prostitutkama garantuje zdravstveno osiguranje i druga socijalna primanja.
Kako je, međutim, kazala za nemačku medijsku kuću Dojče vele (DW) novinarka Šantal Luis, upravo žene iz novih članica EU rade u Nemačkoj u jadnim uslovima.
"Mnoge od njih su nepismene i zakonska prava ih jednostavno mimoilaze", kazala je novinarka Luis koja za ženski časopis Ema često piše o prisilnoj prostituciji.
Sličnog mišljenja je i Sibile Šrajber, referent za prinudnu prostituciju i trgovinu ljudima u organizaciji "Ter de Fem" koja je navela da "većina prostitutki nije ni zdravstveno osigurana, jer ne zna da ima to pravo!"Oko četiri petine radnica seksualne industrije u Nemačkoj su stranog porekla, a u Austriji taj procenat iznosi 90 odsto.
Dominiraju došljakinje iz istočnoevropskih zemalja, čak 20 odsto čine Bugarke i Rumunke, i iz Afrike.
Ovo su sve nezvanični podaci jer zvaničnih nema, a budući da je prostitucija legalna, policija se ne bavi brojanjem odakle je koliko prostitutki.No, policija se bavi slučajevima trgovine ljudima u cilju prostitucije i samo tokom 2011. je otkriveno 600 takvih slučajeva.
Referentkinja Šrajber je posebno ukazala da je Internet proteklih godina „iz korena promenio celo tržište pornografije i prostitucije". Klijentima je mnogo lakše da pronađu mlade žene za seks.
Internet je omogućio krijumčarima i makroima da sondiraju tržište u određenoj zemlji, vide gde imaju šanse i tamo se izreklamiraju.
Ponekad se žene same nude preko interneta, ali češće ih tamo predstave makroi."Već je sam jezik ovih portala toliko ponižavajući za ljudsko dostojanstvo, da mi često prijavljujemo ove stranice Saveznom uredu za kriminalistiku", izjavila je socijalna radnica Astrid Gab iz jednog bohumskog savetovališta.
"Mlade radoznale žene često se raspituju o mogućnostima zarade prostitucijom u inostranstvu", prenela je Mara Dijeva koja u Kelnu savetuje migrantkinje, žrtve prisilne prostitucije. "Čak i maloletnice koriste čet - koji se ne može kontrolisati - i tako nailaze na ljude koje je bolje ne poznavati," dodala je Dijeva.
Kriminalcima koji već imaju razgranate mreže prostitucije i trgovine ljudima, na internetu je sada još lakše da dođu do grupa u kojima su pretežno mlade devojke.
Često u komunikaciji zadobijaju njihovo poverenje, pišu o zajedničkoj budućnosti te navode mladu ženu na sastanak uživo i od prvog sastanka ih nagovaraju na beg od kuće.
Socijalna radnica Gab je upozorila kako se na internetu nikada ne zna sa kim se komunicira."U bordelu makar vidite čoveka koji vas angažuje," zaključila je Gab.