Nik Jaris je 22 godine čekao na izvršenje smrtne kazne i to za zločin koji nikada nije počinio.
Najzad, 2014. godine je proglašen nevinim jer je DNK analiza pokazala da nije kriv za silovanje i ubistvo.
"Zaista mislim da su mi te 22. godine spasle život, to je bila moja najveća životna avantura, ali sam preživeo", rekao je Jaris. Skoro celu kaznu izdržao je u samici, a nekad su ga toliko tukli da mu se čak mrežnjača oštetila.
To ga nije obeshrabrilo, u zatvoru je učio o pravu i čitao tri knjige dnevno. 22 godine je živeo u ubeđenju da će biti pogubljen.
Odrastao je u Filadelfiji sa roditeljima i petoro braće i sestara, međutim, prilično mirno detinjstvo prekinuto je u njegovoj 7. godini kada ga je napao jedan tinejdžer. On ga je toliko jako udario po glavi da mu je mozak oštećen, a takođe ga je i silovao, međutim, Nik to tad nije rekao svojim roditeljima.
Ipak, to je uticalo na njegovo odrastanje i kasnije se odao piću i drogama. Kada je imao 20. godina uhapšen je zbog navodnog kidnapovanja i ubistva policajca, ali je oslobođen. Međutim, dok je još bio u pritvoru razmišljao je kako da se što pre nađe na slobodi pa je rekao policiji da zna ko je ubio izvesnu Lindu Mej Kreg, o kojoj je čitao u novinama.
Izjavio je da je ubica čovek sa kojim je na kratko živeo i kako je mislio da je taj muškarac umro, hteo je njemu da smesti ubistvo i da se zahvaljujući toj informaciji nađe na slobodi. Međutim, ispostavilo se da je taj čovek i dalje živ i njegova priča je pala u vodu, a policija je Nika optužila za ovaj zločin.
Ono što je najzanimljivije jeste da su mnogi njegovi rođaci, braća i sestre umrli, od droge, nasilja ili u saobraćajnim nesrećama. Iako je bio u zatvoru 22. godine, on je osim svoje majke, jedini živ član porodice Jaris.
"Da nisam bio u zatvoru, moj život ne bi bio dobar kao danas. Ne gledam na to kao na nešto negativno", rekao je Jaris koji je u međuvremenu postao i otac i živi u Somersetu u Britaniji. Zalaže se za ukidanje smrtne kazne i predaje po mnogim školama o svojim iskustvima.
(BBC)