BEOGRAD - Viši sud u Beogradu doneo je odluku o zahtevu tužilaštva pri Osnovnom sudu u Bolonji za privremenu zaplenu osam umetničkih slika iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu, koje ta država smatra svojim kulturnim nasleđem.
Odluka, međutim neće biti javno objavljena dok tuzilaštvo u Bolonji tu odluku ne primi, rečeno je u Višem sudu.
Naime, kako objašnjavaju, odluka će biti dostavljena nadležnim oranima Republike Italije putem međunarodne pravne pomoći, ali zbog poštovanja pravne procedure njena sadržina neće biti javno objavljena dok je ne primi Tužilaštvo u Bolonji.
Inače, odluka suda može da glasi ili da se zamolnica usvaja, u kom slučaju će biti postupljeno po zahtevu za privremenu zaplenu slika, ili da se zahtev odbija.
Zamolnica Republike Italije sa zahtevom tužilaštva pri Osnovnom sudu u Bolonji za privremenu zaplenu osam umetničkih stigla je u Viši sud u Beogradu 18. novembra 2015. godine. Naime, u italijanskom tužilaštvu u toku je krivični postupak protiv dva srpska državljana i nekoliko italijanskih zbog sumnje da su malverzacijama omogućili da posle Drugog svetskog rata slike dođu u Beograd.
Reč je o sledećim slikama: ulje na platnu "Portret Kraljice Kristine od Danske" - autor Ticijan, ulje na platnu "Madona sa detetom i donatorom" - autor Jacopo Tintoretto, tempera na panelu "San Roko" - autor Vittorio Carpačio, tempera na panelu "San Sebastian" - autor Vittorio Carpačio, ulje na panelu "Poklonstvo deteta sa anđelima i svecima", slika tempera na panelu "Madona sa detetom"- autor Paolo Veneziano, tempera na panelu "Madona sa detetom, sveci, blagovest, raspeće, triptih" i tempera na panelu "Madona i dete na tronu" - autor Spinello di Luca Spinelli.
Ovim povodom istoričar umetnosti i kustos Narodnog muzeja Nikola Kusovac rekao je da su pomenuta dela Italijani legalno prodali za vreme Drugog svetskog rata. "Apsolutno je poznat put tih slika od Italije do trezora Narodnog muzeja u Beogradu. U vreme haosa Drugog svetskog rata, nacistički zločinac Herman Gering je kupio slike Ticijana, Tintoreta i Karpača. Napominjem da ih je kupio za novac ili zlato, a ne prisvojio ili oteo. Na kraju Drugog svetskog rata te slike su pale u ruke saveznika", naveo je Kusovac.Prema njegovim rečima, na scenu potom stupa Ante Topić Mimara koji je od novih jugoslovenskih vlasti bio zadužen da pregovara oko ratne odštete umetničkim delima.
"Taj Mimara je bio poznat kao falsifikator i prevarant i on sa saveznicima nije samo ispregovarao umetnička dela u ovom slučaju - slike već i izvesnu koiličinu zlata i srebra. Deo slika koje je tadašnja Jugoslavija dobila kao ratnu reparaciju bila je preneta u galerije u Zagrebu i Ljubljani, a deo je završio u Narodnom muzeju u Beogradu", rekao je Kusovac.
On je podsetio da su dela iz kolekcije Narodnog muzeja 2004. i 2005. godine bila izložena u Bolonji i Bariju u okviru izložbe "Od Karpaća do Kanaleta, italijansko umetničko blago iz Narodnog muzeja u Beogradu", ali da Italijani tada nisu tražili nazad navodno svoje umetnine.
U Narodnom muzeju kažu da su sva umetnička dela u zbirkama Narodnog muzeja zakonito vlasništvo Republike Srbije i napominju da nisu dobili nikakav zvanični zahtev italijanskog tužilaštva povodom osam pomenutih slika.