Dok se Donald Trump priprema za svoj ulazak u Belu kuću a Tereza Mej se suočava sa izlaskom Velike Britanije iz EU, idući potez Evropske unije je suočavanje s političkim neredima iz 2016. godine.
Renacionalizacija politike ili odbijanje globalizacije i međunarodne saradnje koja je definisala svetski poredak nakon Drugog svetskog rata, sada postaju nova moda, piše CNN.
Evropska unija se ljulja. Ovog vikenda će italijanski premijer Mateo Renci verovatno objaviti referendum o ustavnoj reformi, što će sigurno dovesti do njegove ostavke i pobede stranaka koje su protiv Evropske unije.
U međuvremenu, čini se da će u Austriji novi predsjednik postati Norbert Hofer iz krajnje desne stranke FPO.
Gert Vajlders iz Holandije, koji je protiv islama i protiv Evropske unije, već je pozvao na "Evropsko rodoljubivo proleće" i rekao da će "Holandiju ponovno učiniti velikom". On bi mogao da pobedi na holandskim parlamentarnim izborima u proleće i s tog mesta da svrgne sadašnjeg premijera Marka Rutea.
Ipak, Evropska unija najviše strahuje od izbora u dve najveće zemlje članice, Nemačkoj i Francuskoj. Pariz i Berlin sada se suočavaju s desničarskom strujom. Više od toga, Evropi prete različiti smerovi u kojima se kreću Berlin i Pariz, što čini nemogućim dugoročne planove za Evropsku uniju.
U Francuskoj, Fransoa Fijon, izabran od republikanske stranke najverovatnije će se suočiti s Marin Le Pen iz Nacionalnog fronta u drugom krugu predsedničkih izbora. Tada će najverovatnije pobediti. Uprkos naporima Le Penove da ‘detoksifikuje’ svoju stranku, ishod predizbornih anketa kaže da je mnogi birači još uvek smatraju previše toksičnom.
Fijona već upoređuju sa Margaret Tačher i Ronaldom Reganom, a on ima plan podizanja francuskog nacionalnog identiteta. Već je odbio ideju da bi Francuska mogla biti multikulturalno društvo. S Nacionalnim frontom, naći će se pod ozbiljnim pritiskom ponovne nacionalizacije francuske politike.
U Nemačkoj će priča biti potpuno drugačija. Anti islamistička i protivmigracijska stranka AfD sigurno će osigurati nekoliko mesta u Bundestagu. Procenjuje se da će dobiti 11-15 odsto glasova. Ali kada uđe u Bundestag, biće izolovana jer će druge stranke odbiti da sarađuju s njima. Većina nemačkih birača odbijaće trendove koje vide u drugim zapadnim zemljama.
Angela Merkel najverovatnije će osvojiti i četvrti mandat nemačke kancelarke, nakon 11 godina na vlasti i velikom migrantskom krizom zbog koje je u Nemačku pristiglo 1.1 milion izbeglica i tražitelja azila. Merkel će se suočiti sa pritiskom obrane umerene liberalne demokratije i globalizacije, ne samo kada je reč o domaćim biračima, već i kada je reč o međunarodnoj zajednici.
Nemačka bi se tako mogla naći u poziciji u kojoj nikad nije htela da bude: pokušaće sama da vodi Evropu. A izazovi su brojni: Bregzit, Rusija, Turska, izbeglička kriza, eurozona i nepredvidivi američki predsednik Donald Tramp, piše CNN.
(Net.hr)