Nebojša Đorđević Šuca (28), dugogodišnji vođa Zvezdinih Delija i znameniti član Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovica Arkana ubijen je 12. oktobra pred svojom kućom u Zemunu, dok je parkirao "folksvagen pasat" poznatom stilu - "sačekusa".
Više od dvadeset metaka iz automatske puške završilo je u glavi Đorđevića, a jos dva u vratu. Očevidaca nije bilo, a nepoznati napadači su nestali netragom. Mediji su tada pisali a sva je verovatnoća da će i ovo ubistvo ostati nerazjašnjeno, kao i niz onih koja su mu prethodila.
Poznavaoci prilika na beogradskom asfaltu tada su insistirali na tome da se Šuca nije bavio nelegalnim poslovima niti je imao bliskih kontakata sa kriminalističkim organima, što je motiv njegovog ubistva činilo nerešivom zagonetkom. Znalo se samo da je bezrezervno voleo "Zvezdu" i Srpsku dobrovoljačku gardu.
Njegova kratka životna priča ne razlikije se mnogo od drugih priča "zestokih momaka". Detinjstvo se vezuje za Resnik (posle dolaska iz rodnog Leskovca). Pohađao je osnovnu skolu "Kosta Abrašević" gde mu je majka bila čistačica, a nadimak Šuca je poneo po profesiji oca koji je bio obućar ('šuster'). Klinci su ga obožavali jer je bio "tabadžija" na glasu, izdašan u kafani i uvek spreman da pomogne.
Pre početka rata u Bosni bio je vođa Zvezdinih "Delija" a početkom devedesetih učlanio se u Srpski četnicki pokret Vojislava Šešelja gde je obavljao funkciju potpredsednika. Kada je osnovana Srpska dobrovoljačka garda (SDG), Đorđevic se odmah priključio Arkanovim dobrovoljcima i sa njima prošao gotovo sva ratišta. Tri puta je odlikovan i penzionisan (zbog ranjavanja) u činu "pukovnika".
U posleratnom periodu podigao je sebi kuću u Zemunu i posvetio se privatnom biznisu (jedno vreme je držao zlataru), oženio se i dobio sina Luku. Nekoliko godina kasnije postao je predsednik FK "Zmaj" iz Zemuna i ponovo stao na čelo Zvezdinog "severa". Uglavnom se družio sa gardistima, a često se mogao videti u poznatim beogradskim i zemunskim kafićima sa poznatim "facama", naročito iz zemunskog sveta podzemlja.
Nerešiva zagonetka
Stoga su i nagađanja o razlogu za njegovu smrt različita i kreću se od lične osvete, preko upozorenja nekom od članova SDG, do revanša za ubistvo Zorana Dimitrova Zuće koji je važio za jednog od najbližih saradnika pokojnog "kuma" voždovackog "ganga" Gorana Vukovića, koji je u decembru 1994. godine izrešetan mecima iz "heklera" kod Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Za nekoliko godina ubijena je većina momaka koji su pripadali grupi sa Voždovca. Počev od Branislava Matića Belog, preko Gorana Vukovića, Aleksandra Kneževića Kneleta, Bojana Banovića Bokija, Baneta Grebenarevića, Zorana Šubare, Radeta Međeda...
Poznavaoci beogradskog "podzemnog sveta" tvrdili su da se ime ubice često nalazi među imenima i nadimcima u potpisima mnogobrojnih čitulja koje se u novinama pojave kao "poslednji pozdrav drugu".
I posle Šucine smrti bilo ih je dosta. Ređali se pozdravi najbližih, familije, poslovnog sveta, "Zvezdinih" navijača, drugova...
Zanimljivo je da nijedna nije bila od njegovog komandanta i Srpske dobrovoljačke garde. A još na dan ubistva, prema pisanjima tadašnjih medija, Arkan je Šucinoj porodici obećao energičnu istragu, paralelnu sa policijskom, i hvatanje ubice.
Legija: Ne plašim se nikoga, osim Boga i žene
Kako je Nebojša Tubić Žabac pričao u jednoj emisiji, nakon tog ubistva, zvao ga je Arkan da ode kod Šucine udovice Aleksandre, uzme njihov auto i proda ga kako bi imala novca za sahranu.
Žabac je bio iskusan u trgovini automobilima i zato je baš njega Arkan pozvao za taj posao. Ipak, kako je rekao Žabac, Aleksandra je počela da ga otvoreno muva, ali ju je odbio jer nikako nije hteo da spava sa udovicom svog skoro ubijenog prijatelja.
Prema njegovim rečima, ona se naljutila zbog tog odbijanja i čak ga ucenjivala da će ga klevetati pred svima da je gej, ali je Žabac ostao pri svom stavu i definitivno je odbio.
Kasnije, nakon nekog vremena, video je kako se zaustavljaju crni džipovi iz kojih izlaze telohranitelji sa Legijom i Aleksandrom!
Tada je pitao Ulemeka: “Šta radiš ti sa udovicom svog kuma Šuce?”, na šta mu je navodno ovaj odgovorio: "Ona nosi moje dete i ja ću je oženiti."
Dobili su četiri kćerke i još uvek su u braku, Aleksandra je ostala uz Legiju sve vreme, uprkos svim teškoćama. “Ne plašim nikoga, osim Boga i žene”, rekao je Ulemek u jednom intervjuu.
(NIN)