BEOGRAD - Vlada Srbije usvojila je danas Predlog zakona o budžetu za 2017. godinu kojim su planirani prihodi u iznosu od 1.092,9 milijarde dinara, a rashodi 1.162 milijardi, tako da planirani fiskalni deficit za sledeću godinu iznosi 69,1 milijardu dinara.
Predviđeni deficit iznosi 1,7 odsto bruto domaćeg proizvoda i najniži je u istoriji Srbije, saopšteno je iz Vlade.Uprkos tome što su prvi put u rashode budžeta uključeni svi projektni zajmovi, kao i rashodi „Koridora Srbije“ u ukupnom iznosu od 43,5 milijardi, planirani deficit u 2017. godini biće za 52 milijardi niži od deficita koji je bio predviđen budžetom za ovu godinu.Prihodi budžeta od naplate poreza, kako je predviđeno, iznosiće 916,8 milijardi dinara, od čega je naplata PDV 466 milijardi.
Budžet za narednu godinu je planiran na osnovu prognoze da će u 2017. godini realni rast BDP iznositi tri odsto, BDP deflator 1,6 odsto, a indeks potrošačkih cena na malo 2,4 odsto.Vlada Srbije prethodno je usvojila i Fiskalnu strategiju za 2017. godinu sa projekcijama za 2018. i 2019. koja prethodi izradi Nacrta zakona o budžetu za 2017. godinu koji će, kako je planirano, biti pred poslanicima tokom ovog meseca.Osnovni ciljevi u narednom srednjoročnom periodu fokusirani su na održavanje makroekonomske stabilnosti, dalje spuštanje nivoa deficita na održiv nivo uz nastavak primene mera fiskalne konsolidacije, kao i nastavak smanjenja učešća javnog duga u BDP koje je započeto u 2016. godini, a sve u sklopu nastavka sprovođenja aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Zahvaljujući uspešnim merama fiskalne konsolidacije stvoren je prostor za povećanje penzija i plata u delu javnog sektora, čime se obezbeđuje rast raspoloživog dohotka i životnog standarda stanovništva, ali tako da se ne ugroze planirani ciljevi fiskalne politike.Prioritet ostaje i uspostavljanje poreskog sistema koji stimulativno deluje na privrednu aktivnost i zapošljavanje, obezbeđuje veću efikasnost naplate poreza i smanjenje sive ekonomije.Fokus će biti i na jačanju stabilnosti i otpornosti finansijskog sektora, otklanjanju prepreka privrednom rastu i podizanju konkurentnosti sprovođenjem sveobuhvatnih strukturnih reformi, nastavku reformi javnih preduzeća, kao i podizanje ukupne efikasnosti javnog sektora, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.