Slavni fizičar i jedan od najpoznatijih naučnika našeg vremena, Stiven Hoking, napisao je vrlo zanimljiv tekst za britanski Gardian, u kome argumentuje zbog čega smatra da živimo u vrlo opasnim vremenima po opstanak čovečanstva.
U podužem komentaru Hoking opisuje kako je većinu svog života proveo u mehuru "izuzetne privilegovanosti. Slavni fizičar tako piše kako je i više izolovan od većine naučnika zbog slave koju su mu donele njegove naučno-popularne knjige, a stepenu njegove izolacije od ostatka sveta svoj doprinos dala je i njegova bolest.
U tom kontekstu, Hoking piše kako oseća da je protest protiv elita u Velikoj Britaniji i SAD-u, koji je postao očigledan svima posle Bregzita i izbora Trampa za američkog predsednika. Šta god neko mislio o Bregzitu i izboru Trampa, i Hoking i većina komentatora slaže se da se radilo o protestu ljudi koji osećaju da su ih elite izneverile.
Ali, ono što je važno posle takvih događaja je kako će reagovati elite, piše Hoking, pa dodaje kako bi bila "strašna greška" odbaciti te glasove kao rezultat sirovog populizma koji ignoriše činjenice, odnosno da zaobiđu odluke koje su donesene na demokratski način.
Ekonomska nejednakost je veliki problem
Iza ovih glasova stoji zabrinutost o posledicama globalizacije i ubrzanog tehnološkog razvoja, tvrdi naučnik. Automatizacija rada u fabrikama već je odnela veliki broj tradicionalnih radnih mesta, a razvoj veštačke inteligencije samo će dodatno pojačati udar na poslove koje obavlja srednja klasa, uveren je fizičar.
Takvi trendovi pojačavaju ionako zabrinjavajuć trend ekonomske nejednakosti širom sveta, a internet i platforme na njemu omogućavaju malim grupama ljudi da ostvaruju enormne profite dok u isto vreme zapošljavaju vrlo malo ljudi. To je neizbežno i to jeste napredak, piše Hoking, ali se u isto vreme radi o društveno- destruktivnom trendu.
Kao jedna od posledica globalne raširenosti interneta i društvenih mreža javlja se i nikad očiglednija dostupnost informacija o nejednakosti među ljudima širom sveta. Konkretno, životi najbogatijih su zahvaljujući internetu i društvenim mrežama bolno vidljivi svima na svetu, pa i onim najsiromašnijima. S obzirom na to da u subsaharskoj Africi trenutno više ljudi ima telefon nego što ima pristup čistoj vodi, nema nikakve sumnje da uskoro gotovo svako na Zemlji neće moći da pobegne od sveprisutne nejednakosti.
Otkud globalni rast populizma?
Posledice tih trendova nije teško uočiti: Sirotinja sa sela hrli u gradove, u siromašna pregrađa, gonjeni nadom. A tada, kada shvate da raj koji vide na Instagramu nije baš tako lako dostupan, odlaze dalje, preko mora i okeana, stvarajući tako velike ekonomske migracije, piše Hoking. Ti migranti postavljaju nove zahteve pred ekonomije zemalja u koje dolaze, koji pak potkopavaju toleranciju i daju dodatno gorivo političkom populizmu, navodi slavni fizičar.
Hoking navodi kako zbog svega navedenog danas, više nego ikad u istoriji čoveka, ljudi moraju da sarađuju kako bi se suočili s globalnim izazovima koji su pred nama: klimatske promene, proizvodnja hrane, prenanaseljenost, masovno uništenje drugih vrsta, epidemije bolesti, uništenje okeana… Svi ti problemi zajedno nas podsećaju na činjenicu da živimo u najopasnijem vremenu u istoriji razvoja čovečanstva. Imamo tehnologiju kojom možemo da razorimo svet u kome živimo, ali nemamo tehnologiju kojom možemo da ga napustimo, upozorava Hoking.
Elite moraju da se trgnu i nauče poniznosti
Ako to želimo da postignemo, umesto izgradnje novih barijera unutar i između nacija, moramo ih rušiti, smatra Hoking. Svetski lideri moraju da priznaju da su izneverili mnoge i da nastavljaju da to rade svakodnevno. S obzirom da su resursi sve više koncentrisani u rukama sve manje ljudi, moraćemo da naučimo da delimo mnogo više nego što delimo sada, tvrdi fizičar.
U svetu ne nestaju samo poslovi, nego i cele industrije. Zbog toga moramo da pomognemo da se snađu u tom novom svetu, i da ih finansijski podržimo u tom procesu. Ako zajednice i ekonomije ne mogu da se nose s trenutnim migracija, moramo da uradimo mnogo više kako bi podstakli globalni razvoj, jer je to jedini način na koji milione migranata možemo da uverimo da ih budućnost čeka - kod kuće.
Mi to možemo, ali za tako nešto biće potrebno da elite, od Londona do Harvarda, od Kembridža do Holivuda, nauče lekcije godine na izmaku, a posebno lekciju o poniznosti, zaključuje čuveni fizičar.
(Gardian/ Index.hr)