Glumac Rade Šerbedžija uputio je otvoreno pismo Ministarstvu hrvatskih veterana posle što ga je ministar Tomo Medved osudio zbog izjave koju je navodno dao na predstavljanju svoje knjige Stranac (izabrane pesme).
- Strašno je da ovde ima toliko talentovanih i vrednih ljudi, vrhunskih sportista i umetnika, a da smo mi ipak uspeli da zaratimo sa sopstvenom braćom. Uz sve te naše divne talente mi smo ostali nekako zaostali, čim smo se mogli krvavo pobiti na kraju 20. veka. Svi narodi na prostoru bivše Jugoslavije – zamrzeli su braću i krenuli jedni na druge. Pa nije slučajno da su svi ti najveći ratnici, takozvani heroji koji su završili u Hagu, zapravo kriminalci - rekao je navodno Šerbedžija i dodao da su "bitange zavadile običan narod" i da od njih nije "uspela da se spasiti divna Jugoslavija".
Budući da se Tomo Medved niej izvinio zbog toga, Šerbedžija mu je uputio pismo u kome napominje da u svom intervjuu na Beogradskom sajmu knjiga nije ni jednom rečju pomenuo rat, hrvatske generale niti Hag.
Njegovo pismo ministarstvu prenosimo u celosti:
"Otvoreno pismo Ministarstvu hrvatskih veterana,
Povodom javnog obraćanja vašeg Ministarstva medijima Hrvatske o mojim navednim izjavama na pres konferenciji na sajmu knjiga u Beogradu, a koje ste objavili na osnovu netačnih i proizvoljnih tumačenja onoga što sam ja tamo govorio, dozvolite da vam se ovim putem javno obratim.
Već vam je moj advokat Čedo Prodanović uputio dva pisma i priložio transkript i audio snimak sa pres konferencije u Beogradu sa ciljem da se demantuju netačni i lažni navodi onoga što sam tamo navodno rekao.
Uprkos tim priloženim dokumentima, koji potpuno demantuju moje navodne izjave na osnovu kojih ste me nepravedno optužili, vi do danas niste niti mome advokatu, a ni hrvatskoj javnosti objavili da ste raspolagali netačnim navodima onoga što sam govorio na toj pres konferenciji.
"Vaša ishitrena i opasna objava o mojim navodnim izjavama koja je preuzeta iz žute štampe jedne strane države izazvala je pravu lavinu ogorčenja u hrvatskim medijima i vi ste me stavili u krajnje neugodnu i opasnu situaciju u kojoj moram da se opravdam za nešto što nisam nikada mislio, rekao, niti učinio.
Miroslav Krleža 1975. godine došao je u teatar ITD da vidi moju monodramu «Moj obračun s njima», koju sam napravio i sastavio od njegovih pesama, proznog dela «Izlet u Rusiju» i političkih eseja, u kojima se obračunavao s kompleksnim odnosima na Balkanu govoreći o ljudskoj gluposti kao svemirskoj sili nad nama i o pogašenim svetlima u balkanskim krčmama iz kojih nas večno vrebaju mrakovi, primitivizam i krvoprolića.
Nakon predstave sedeo je u mojoj garderobi i dugo ćutao. Verovatno je, shvatajući šta je to mene, tada mladog glumca, toliko uznemiravalo u toj našoj stvarnosti. Zatim mi je rekao rečenicu koje se uvek setim kada se nađem na nišanu nekih ozlojađenih i ratobornih ljudi: «Sviraš ti na violini, mali moj, ali zapamti - tvoj život će biti borba sa divljim zverima!»
Nisam tada shvatao proročku dubinu njegovih reči. Ali mi se sada, kada se bližim godinama koje je Krleža u to vreme imao, vraćaju te njegove reči upozorenja, a i tišina u kojoj je proveo poslednjih dvadeset godina.
U životu sam izabrao put umetnosti, ali se neminovno na ovim našim prostorima mešala politika u moj život. Bio sam od jedan onih umetnika koji je uvek izražavao svoje mišljenje, stavove i reagovao na razne nepravde i probleme sa kojima se nosilo društvo u kojem sam živeo.
U Hrvatskom narodnom kazalištu 1971. godine održao sam govor u kome sam branio Miku Tripala i napao birokratski boljševički partijski sistem SK Hrvatske. Zbog toga sam godinama imao ozbiljnih problema s političkim vlastima u Hrvatskoj.
Kao mladog čoveka intrigirala su me pitanja Golog otoka i Informbiroa, partijskog jednoumlja, jednopartijski sistem, protekcije, veze, nepravde.
Devedesetih godina kada je počelo zveckanje oružjem i razbuktali se nacionalizmi koji su očigledno vodili u krvopoliće, digao sam svoj glas. Na brojnim mirovnim koncertima, tribinama, skupovima i akcijama, često sam bio sa samo šačicom ljudi koji su pokušavali da spreče užas koji je dolazio. I upravo zbog takvog mog mirotvornog angažmana postao sam trn u oku svim ostrašćenim nacionalistima i ratnim huškačima, i krenula je teška medijska kampanja protiv mene, s izmišljenim pričama, izjavama i tobožnjim mojim stavovima.
Sve je kulminiralo kada sam na mirovnom skupu u Sarajevu, gde sam se zatekao zbog promocije moga i Montenovog albuma, uputio poruku svetu i Ujedinjenim nacijama da hitno šalju svoje mirovne snage i da spriče rat koji će inače ovde početi.
U izveštaju zagrebačkog TV Dnevnika puštena video snimak bez mog govora, ali je spiker rekao da je to izgleda poslednji pokušaj Šerbedžije da spašava Jugoslaviju. Beogradski TV Dnevnik je cinično preneo da je izgleda Šerbedžija odabrao stranu... muslimansku.
To je samo jedan primer kako se medijima manipulisalo i kako je glas razuma bio uzaludan. Rezultovalo je time da sam postao dežurni krivac i neprijatelj i jednog i drugog naroda. U Zagrebu pretnje, u Beogradu pretnje i pucanje iz pištolja. Postao sam, kao i moj stari Krleža, dvostruki izdajnik. U Beogradu prodana duša i smeće s jugoslovneskog đubrišta, kako me je titulirala Mira Marković, a u Zagrebu Miloševićevac i četnik. A ja sam bio i ostao sin hrvatskog partizana.
Moja misija mirenja i sprečavanja rata postala je besmislena, a kako je moje lice bilo i suviše prepoznatljivo i mnoge ljude provociralo, postalo je nemoguće da živim u mojoj zemlji i otišao sam.
Usledile su godine rata i stradanja hiljada ljudi. Naravno da poštujem svakoga ko je branio svoj dom, sve istinske heroje i sve stradalnike. Takvih je mnogo i cena rata je zastrašujuća. Medijske spletke i igre oko mog imena su se i posle rata nastavljale, a neke se gotovo planski ponavljaju, obično pre nekih izbora ili političkih skandala, pa se u nedogled ponavljaju laži, na primer o tome da sam u zimu 1991. snimao film u razrušenom Vukovaru. I uzalud moj demantij svih ovih godina.
Pa evo i sada se opet priča ponavlja. Ja uistinu u svome intervjuu na Beogradskom sajmu knjiga nisam ni jednom rečju spomenuo rat, hrvatske generale niti Hag.
Od brojnih medija koji su bili prisutni samo je nekolicina žute štampe iskrivila moje reči. Na osnovu toga Ministarstvo veterana je nesmotreno i bez provere autentičnosti poslalo saopštenje javnosti u kome me se defamira.
Na pisanje portala i žute štampe već dugo ne reagujem. Ali smatram da je ovo neodgovoran postupak jedne državne institucije.
Ja čitav svoj život u teškim vremenima u kojima smo živeli i kroz koja još uvek prolazimo želim da spojim ljude i nadam se da ćemo jednoga dana izaći iz krugova nasilja i stradanja u koje nas je naša istorija utopila. To neke iritira, ali uveren sam da Hrvatska ide prema građenju jednog slobodnog i demokratskog društva u kome će neke nove generacije srećnije rasti.
Što se mene tiče, uprkos svemu, izgradio sam nekoliko karijera s kojima sam zadovoljan, stekao prijatelje na koje sam ponosan, a publika koja me je kroz sve ove godine pratila zna da nema potrebe da Ministarstvo veterana ikoga brani od mene.
I umesto da se Ministarstvo obračunava sa mnom, korisnije bi bilo da sve svoje kapacitete usmeri na brojne probleme hrvatskog naroda. I da svi zajedno gradimo ovde jedan bolji i srećniji život.
Poštovanje,
Rade Šerbedžija