Kurt Franc, zapovednik nacističkog logora Treblinka u Poljskoj, bio je poznat kao izuzetno okrutan sadista koji je svom psu naređivao da grize zatvorenike za genitalije.
Jevreje je koristio kao vreće za boksovanje, bebe je ubijao jednim potezom ruke, a trenutna smrt je čekala svakoga ko bi pokušao da pobegne.
Najveći deo vremena Kurt je provodio uvek lepo obučen i besprekorno elegantan, jahao bi svog konja obilazeći logor i nadgledajući situaciju u kampu, u kome je on bio Bog i batina, gospodar života i smrti.
Beri, njegov verni pratilac, inače bernandinac, bespogovorno je slušao svog gazdu, a kad bi njih dvojica naišli, zatvorenici bi se zaledili od straha.
Sa nepunih 30 godina, Franc je imao visoku funkciju, jer je bio verni i vredni SS-ovac. Kad je nakon rata uhapšen, u njegovoj kući je pronađen album sa užasnim fotografijama masakra u Treblinki, gde je za nepunih godinu i po dana postojanja ubijeno između 750 i 850 hiljada ljudi.
Iako je u koncentracionom kampu bilo strogo zabranjeno fotografisanje, Franc je to radio i svoj album strahota je nazvao "Prekrasne godine".
Svakodnevno je mučio zatvorenike, a svom psu, Beriju, je naređivao: "Čoveče, ugrizi tog psa" i onda bi ih on zgrabio za genitalije ili zadnjicu.
Međutim, kada pas nije bio u blizini okrutnog zapovednika, pas je bio potpuno drugačiji, voleo je i da se mazi i da se igra i nije bio nasilan.
Himna logora: "Treblinka je naša sudbina..."
Franc je uživao u svom položaju i želeo je da se njegov logor ističe, pa je tako naredio jednom zatvoreniku da napiše tekst za himnu logora i svi logoraši su morali da ga nauče i pevaju.
"Treblinka je naša sudbina, i mi smo jedno sa Treblinkom, znamo samo za reč našeg zapovednika, znamo samo za poslušnost i obaveze, želimo da stalno služimo, dok mala sreća sve ne okonča... Uraaa!".
Franc je voleo da ubija zatvorenike iz lovačke puške i igra psihološke igrice sa njima o tome kako će ih možda ostaviti u životu, ali bi ih na kraju ipak likvidirao.
Ukoliko bi neko pokušao da pobegne iz logora, odmah bi bio pogubljen, a kao upozorenje ostalima, za svakog odmetnika je ubijao po deset zatvorenika.
Franc je pre rata voleo da trenira boks, a u logoru je koristio Jevreje kao bokserske vreće, terajući ih i na mečeve, ali bi on u rukavice stavljao pištolje i na kraju bi ih ubijao. Stravični zapovednik nikog nije žalio, i bebe koje su stizale u logor bi krvnički ubijao jednim potezom ruke.
Od zapovednika do kuvara
Posle rata se neko vreme skrivao i radio kao građevinski radnik, gradeći mostove sve do 1949. godine. Onda se zaposlio u rodnom Dizeldorfu kao kuvar, što mu je inače i bila struka, i tamo je radio sve do hapšenja 1959. godine.
Suđenje i kazna
Na suđenju je sve negirao i tvrdio da nikoga nije ubio, da nije naređivao svom psu da krvnički grize logoraše. Proglašen je krivim za smrt 300.000 ljudi i osuđen na doživotni zatvor. Pušten je 1993. godine zbog lošeg zdravstvenog stanja, a umro je pet godina kasnije u 74. godini života.
Zloglasni logor Treblinka zatvoren je posle pobune 1943. godine, kad su logoraši polili kerozinom barake i ostale prostorije i spalili ga do temelja. Pobunilo se njih oko 1500, a samo četrdesetak je preživelo. Nakon ovog događaja Treblinka je zatvorena.
Nakon pobune Nemci su odlučili, pre samog zatvaranja logora, pobiti preostale zatvorenike. Vatra je znatno oštetila instalacije, a i likvidacija poljskih Jevreja je bila gotovo ostvarena. Poslednje žrtve logora Treblinka bila je grupa od trideset žena streljanih krajem novembra.
Ovaj snimak može biti uznemirujući:
(24sata.hr)