BEOGRAD - Postupak restititucije, odnosno povraćaja imovine bivšim vlasnicima otežava prodaju preduzeća iz stečaja, izjavio je direktor Centra za stečaj Agencije za privatizaciju Dejan Jokić.
"Stečajni postupak je usporen zbog donošenja Zakona o povraćaju oduzete imovine i obeštećenju", rekao je Jokić i naglasio da se "čak u 58 predmeta proverava faktičko stanje situacije".
Jokić je objasnio da je Zakon o restituciji derogirao načelo hitnosti stečajnog postupka.
"Agencija za privatizaciju, kao stečajni upravnik, mora da izvrši proveru istorijskog kretanja na katastarskim parcelama od 1930-ih pa do danas, proces koji može da traje i nekoliko meseci", objasnio je Jokić.
Prema Jokiću, bez detaljne provere u katastrima, istorijskim arhivima, Direkciji za imovinu, Agenciji za restituciju, stečajni upravnik ne može da pristupi prodaji i unovčenju stečajne imovine, a to podrazumeva period od minimum tri do četiri meseca.
"I nadležne institucije koje se bave ovom problematikom pretrpane su zahtevima stečajnog upravnika za proveru dokumentacije. Reč je o ogromnom broju parcela, velikoj imovini. Pokušavamo da taj proces što hitnije sprovedemo, ali on traje i trajaće još neko vreme", tvrdi Jokić.
Jokić je naglasio da stečajni upravnik mora da bude oprezan kako u budućnosti ne bi došlo do sporova i plaćanja naknada šteta.
Direktor Centra je naveo da je krajem oktobra 2011, odmah pošto je zakon o restituciji donet, otkazano 26 prodaja.
Jokić kaže da je od početka godine na prodaju ponuđeno 36 stečajnih dužnika, da je ta imovina unovčena za 140,2 miliona dinara, ali da bi suma svakako bila veća da nije bilo otkazanih prodaja.
Jokić je naveo da je Agencija, od 2006. kada je uvedena kao institucija koja učestvuje u stečajnom postpuku, uspela da poveća procenat namirenja poverilaca sa 22 na oko 33,6 odsto, a da su u nekih 48 stečajnih postupaka poverioci namireni u stoprocentnom iznosu.
Jokić je objasnio da je Agencija za privatizaciju zadužena da imenuje stečajne upravnike u državnim i društvenim preduzećima u stečaju i da je uspostavila sistem, koji i pored toga što se vodi oko 600 predmeta, "uspešno funkcioniše".
Na jednog zaposlenog u Centru za stečaj, vodi se 35 predmeta, odnosno on prati na terenu u proseku rad 35 stečajna upravnika, što podrazumeva, između ostalog, svakodnevnu kontrolu, izlazak na teren. Jokić je naveo kako treba da bude utvrđena strategija za firme u restrukturiranju i šta će biti sa tim preduzećima.
Jokić je istakao i da situacija nije "crno-bela" u pogledu visine nagrada koje se dodeljuju stečajnim upravnicima za uspešno vođenje stečajnih postupka.
"Sve to zavisi od imovine sa kojom raspolaže stečajni dužnik. Nagrada proporcionalno raste sa visinom imovine kojom preduzeće raspolaže. Ukoliko nema imovine, tu ne može biti velike nagrade, pogotovo ako se podeli sa brojem meseci ili godina koliko traje neki stečajni postupak", objasnio je on.
Jokić je naveo da je visina nagrade utvrđena Pravilnikom o osnovnim merilima za određivanje nagrade za rad i naknade troškova stečajnih upravnika, koji je više puta menjan i to svaki put u smeru smanjenja nagrade.
Prema Jokiću, u hiljadu slučajeva koji se trenutno vode, ima svega nekoliko stečajnih postupaka gde je nagrada veća, pa je više reč o izuzetku, a ne pravilu.
Problem je i što na jugu zemlje, ima više stečajnih dužnika, a manje licenciranih stečajnih upravnika, pa se upravo zbog toga dešava da jedan upravnik vodi više predmeta, primetio je Jokić.
Takođe, izneo je Jokić, postoji i dosta primera gde stečajni upravnik vodi po desetak predmeta preduzeća bez imovine, gde je svestan da nikada neće moći da budu naplaćena potraživanja, ali nema drugog izbora, jer ga je imenovao sud.
Jokić je naveo i da treba razlikovati podelu na stečajeve privatnih preduzeća koje vodi sud, koji imenuje stečajnog upravnika kao fizičko lice, i stečajeve državnih i društvenih preduzeća koje vodi Agencija za privatizaciju, kao stečajni upravnik, preko svojih stečajnih poverenika u firmama.
"Kada je privatni predmet u pitanju, nagrada ide direktno stečajnom upravniku, a u "našem slučaju" nagrada se deli na osnovu internog ugovora koji poverenik potpisuje sa nama", objasnio je Jokić.
Jokić tvrdi i da Agencija redovno kontroliše rad stečajnih upravnika koje je imenovala, oni imaju obavezu da redovno šalju izveštaje, a svaka veća prodaja nije moguća bez saglasnosti Agencije.
Jokić je kao uspešne prodaje imovine preduzeća iz stečaja naveo "Porcelan", koju je kupilo slovenačko "Gorenje", leskovački "Inkol", čiji je pogon kupio i preuredio nemački proizvođač čarapa "Falke", zatim nemački "Leoni", koji je kupio pogone prokupačke fabrike "Fiaz", italijansku firmu "Golden lejdi" koja se pozicionirala u Loznici gde je "bacila oko" na imovinu "Zidara" iz Loznice.
"Sve je to bila inicijativa investitora jer mi po zakonu nemamo pravo da kupce obavezujemo da ulažu u prodatu stečajnu imovinu", zaključio je Jokić.