Evropska unija pokrenula je sudski postupak protiv sedam država, među kojima su Nemačka i Britanija, zbog skandala "Dizelgejt".
Nemačka, Britanija, Španija, Luksemburg su optuženi zbog toga što nemačkom "Folksvagenu" (VW) nisu odredili istu vrstu kazne kao onu sa kojom se ta kompanija suočila u SAD zbog korišćenja nezakonitog softvera za maskiranje emisije štetnog azotnog oksida na laboratorijskim testovima. Pod istragom su i Češka Republika, Litvanija i Grčka jer njihovo nacionalno zakonodavstvo čak i ne predviđa mogućnost kažnjavanja evropske automobilske industrije u slučaju potencijalnih prekršaja.
Nemačka i Britanija posebno su tužene jer su odbile da otkriju detalje istrage o prevari "Folksvagena" i podele ih sa istražnim organima EU.
Ova tužba je izraz frustracije Evropske komisije zbog načina na koji su se vlasti tuženih država ponašale tokom skandala koji je potresao svet. S druge strane, SAD su dobro udarile "Folksvagen" po džepu zbog korišćenja nelegalnih softvera za prikrivanje štetnih dejstava gasova.
"Dizelgejt" skandal je izbio u septembeu 2015. godine kada je VW priznao da je u 11 miliona automobila instalirao softver koji smanjuje emisiju štetnog azotnog oksida tokom laboratorijskih testova. Prvi čovek koncerna Matijas Miler tada je rekao da "Dizelgejt" otvara nova vrata, kao što je okretanje električnim automobilima.
Podsećamo, "Folksvagenov" model "džeta TDI" još 2008. dobio nagradu za "revolucionarnu dizel-tehnologiju" i bio je proglašen za uatomobil godine. Univerzitet Vest Virdžinija otkrio je 2013. da je za to "zaslužan" prevarantski softver, ali bilo je potrebno da prođu još dve godine da Folksvagen prizna prevaru.