(KURIR TV) PROMOVISANA KNJIGA O GORANU MARKOVIĆU: Uplašila me je misao da je kraj
Kada sam je uzeo u ruke shvatio sam da ideju o završetku karijere ne prihvatam, istakao je proslavljeni reditelj juče u Muzeju Kinoteke
Promocija knjige "Nacionalna klasa - igrani filmovi Gorana Markovića" priređivača Maje Medić koja je održana juče u Muzeju jugoslovenske kinoteke okupila je velika imena naše kinematografije poput Lazara Ristovskog, Slavka Štimca, Dušice Žegarac, Zorana Simjanovića, Radoslava Zelenovića i drugih.
O proslavljenom reditelju i anegdotama iz rada i druženja sa njim govorili su pored autorke, Zoran Hamović, direktor izdavačke kuće CLIO i Sergej Trifunović.
Goran Marković je istakao da mu je bilo jako teško da se suoči sa knjigom.
- Kada sam je uzeo u ruke bio sam jako uplašen. Ona je teška 1.300 grama. Rekao sam sebi: "Ona nameće misao da je došao kraj". Ja tu ideju ne mogu da prihvatim, tako da me je Maja u prvi mah više uplašila nego obradovala. Naravno sadržaj je druga priča - rekao je reditelj.
Hamović je ukazao na važnost ovog dela kao i Markovićevog uticaja na buduće generacije.
- Zahvaljujući onima poput Gorana, koji su učestvovali u nizu stvaranja dela koja su važna za našu čitalačku publiku, proizveden je dragoceni kapital koji je važan ne samo za čitaoce već i za one koji žele da neke važne stvari ostanu u pamćenju i da se prosto kultura u kojoj jesmo ne učini varvarskom kako nam svakodnevica često preti - rekao je Hamović i dodao:
- Čitajući ovu knjigu osetićemo duh vremena kroz ličnost kao što je Goran koji razume jezik epohe i koji kroz njega prenosi vrednosti na buduće generacije.
Glumac Sergej Trifunović napisao je jednu od stilskih bravura u knjizi.
- Imao sam jak emotivni naboj pišući o mom profesoru. On je odigrao u mom životu veoma važnu ulogu. Zaslužan je za moju karijeru jer između ostalog ideju da budem glumac dobio sam upravo gledajući njegove filmove - rekao je Sergej i ispričao nekoliko anegdota sa snimanja u kojima je istakao da je "Marković jedan od retkih reditelja koji voli glumce i koji dopušta da slobodno prosuđuju".
Mona Cukić