Rusija je objavila da je prodala manjinski udeo od 19,5 posto državnog naftnog diva Rosnjefta za 10,5 milijardi evra katarskom državnom investicionom fondu i kompaniji za trgovinu sirovinama Glenkor.
Predsednik Vladimir Putin je ovaj dogovor nazvao "privatizacijom godine". Ipak, mnogi su se pitali šta se krije iza ovog dila.
"Rosnjeft" je 2013. godine i zvanično postao najveća svetska kompanija za eksploataciju i preradu nafte i gasa, u kojoj 19,75 procenata udela od ranije ima britanski gigant "BP", a sada je 19,5 procenata prodato katarskom državnom investicionom fondu i kompaniji za trgovinu sirovinama "Glenkor", i to za 10,5 milijardi evra.
Stručnjaci nagađaju da postoji nekoliko razloga zbog kojih bi Rusija mogla da ima problema sa nedostatkom novca, a najviše tome doprinose sankcije.
Kada je 2014. počeo rat u Ukrajini, u koji se Rusija uključila i nedugo potom anektirala poluostrvo Krim, SAD, zemlje Evropske unije, Kanada i njihove saveznice uvele su oštre sankcije Moskvi. Sankcije su odvukle investitore od ulaganja u ruske kompanije, primoravši tako državu da ulaže daleko više novca u domaći biznis.
Sankcije su uvedene u julu 2014, a od tada su tri puta obnavljane i pojačavane. EU je limitirala poslovanje pet najvećih ruskih banaka, tri najveće kompanije u sektoru proizvodnje naoružanja i tri najveće energetske kompanije, uključujući i pomenuti "Rosnjeft".
Istovremeno, došlo je i do pada cene nafte. U drugoj polovini 2014. godine cena "crnog zlata" se sa 115 dolara survala na samo 30 dolara po barelu, i na taj način dodatno osakatila rusku ekonomiju, koja velikom većinom zavisi upravo od prodaje i izvoza energenata.
Drugi, pak, smatraju, da dodatni pritisak na ruski budžet predstavlja rusko uplitanje u rat u Siriji. Skoro svakodnevni napadi avionima, bombardovanje neprijateljskih ciljeva, prisustvo popriličnog broja ruskih vojnika, pilota, instruktora, raspoređivanje mornarice u Mediteranu...sve to košta. U prilog tome ide i činjenica da Bašar al-Asad pomoć "otplaćuje" time što je Rusiji omogućio izlaz na topla mora, predavši im na korišćenje baze u Tartusu i Latakiji.
Sankcije jesu naškodile Rusiji, ali je sva prilika da se svest sve većeg broja evropskih političara menja, te tako ima sve više inicijative da se sankcije Rusiji ublaže ili potpuno ukinu. Francuski predsednik Fransoa Oland i mađarski premijer Viktor Orban, samo su neki od evropskih političara koji se zalažu za ukidanje ili ublažavanje sankcija.
Dolaskom Donalda Trampa na čelo SAD, Rusija se nada da će doći do poboljšanja odnosa dve zemlje.
(Fox news)