„Slomljene strele“ su nuklearni incidenti u kojima ne postoji rizik od nuklearnog rata. Radi se o slučajnim detonacijama ili bačenom ali ne eksplodiranom nuklearnom oružju. Do sada je američko ministarstvo odbrane registrovalo 32 takva incidenta.
Ovo su primeri nekih koji su mogli da uzrokuju mnogo veću štetu.
Britanska Kolumbija, 1950.
Prva zabeležena detonacija vojnog nuklearnog oružja desila se u Britanskoj Kolumbiji 14. februara 1950. godine kada je avion bombarder B-36, koji je sa Aljaske putovao u Teksas, trebalo da učestvuje u jednoj vojnoj vežbi kojom bi se proverilo da li je sposoban da izvede napad po hladnom vremenu.
Nosio je Mark IV atomsku bombu, koja nije imala jezgro plutonijuma potrebno za detonaciju. Ipak, imala je 2.250 kilograma redovnog eksploziva.
Utvrđeno je da bombarderi ne mogu da se koriste u lošim uslovima, ali su tri od šest motora otkazala a bomba je ispuštena u Kanadi. Pet od sedamnaest članova posade je poginulo.
Mino, Severna Dakota, 2007.
Najskoriji incident sa nuklearnim bombama desio se 2007. u bazi Mino u Severnoj Dakoti. Avion B-52 je natovaren sa 12 nenaoružanih AGM-129 ACM krstarećih projektila ali je policajac koji je bio zadužen da ispita projektile pogledao samo desnu stranu pre potpisivanja dokumenata. Sa leve strane je ostalo šest projektila naoružanih nuklearnim bojevim glavama, od kojih je svaka jaka koliko i 10 bombi sa Hirošime.
Da zlo bude veće, to nije primećeno narednih 36 sati pa je avion preleteo preko Luizijane bez ikakvih bezbednosnih protokola.
Na kraju je sve bilo u redu, ali je javnost bila veoma uznemirena.
Ostrvo Tibi, Džordžija, 1958.
U vodama kod ostrva Tibi, Džordžija, B-47 bombarder nosio je 3.500 kilograma tešku Mark 15 nuklearnu bombu.
Došlo je do slučajnog sudara sa F-86 borbenim avionom, a stradalo je krilo B-47. Bombarder se jedva održavao u vazduhu pa je posada ispustila bombu pripremajući se za prinudno sletanje.
Da situacija bude zanimljivija, eksplozija se nije čula a bomba nikada nije pronađena.
Mediteransko more, 1956.
Najmisteriozniji incident ove vrste desio se 10. marta 1956. kada je B-47 poleteo iz baze Mekdil na Floridi noseći kapsule sa nuklearnim jezgrima.
Leteći ka Maroku, bombarder je trebalo dva puta da dopuni gorivo u vazduhu. Iako je prvi put prošlo sve bez problema, kada se pojavio drugi tanker, bombardera nigde nije bilo. Nestao je iznad Mediterana i nikada više nije pronađen.
San Antonio, Teksas, 1963.
Incident u vazduhoplovnoj bazi Lakland u San Antoniju desio se šezdesetih godina, kada se dogodila ogromna hemijska eksplozija 1963. godine i detonirala 56.000 kilograma nenuklearnog eksploziva. U drugom delu zgrade bilo je komponenti nuklearnog otpada, ali je radioaktivna kontaminacija bila mala. Incident je brzo zataškan jer se ubrzo desilo ubistvo Kenedija.
Ferfild, Kalifornija, 1950.
Ovo je bio jedan od najozbiljnij incidenata u kom je poginulo 19 ljudi, a oko 180 je povređeno. Dogodio se u vazduhoplovnoj bazi Ferfild-Suisun u Kaliforniji.
Tokom Korejskog rata vojska je 10 bombardera B-29 je napunjeno sa po jednim nuklearnim oružjem - bombom Mari IV. Ubrzo nakon poletanja, motor jednog aviona se pokvario a njemu je naređeno da se vrati nazad.
Ipak, druga greška je onemogućila sletanje pa je B-29 završio u delu baze a 12 članova posade umrlo pri padu. Osoblje u bazi je pokušalo da ugasi požar pre nego što bomba eksplodira, ali Mark IV je eksplodirala i oslobodila 2.300 kilograma eksploziva ubivši sedmoro ljudi.
Vojska je kasnije tvrdila da je avion bio napunjen samo običnim eksplozivom.
Palomare, Španija, 1966.
U španskom Palomareu januara 1966. godine uništena su dva aviona a stradalo je sedmoro ljudi. Naime, od četiri hidrogenske bombe dve su eksplodirale. Bombarder B-52G leteo je iznad Mediterana dok mu se približavao tanker radi dopune goriva. Ali avioni su se sudarili i bili potpuno uništeni. Avion je nosio četiri MK28 hidrogenske bombe. Dve nisu eksplodirale, ali dve jesu kontaminirajući 2,5 kvadratna kilometra, iako niko nije povređen prilikom eksplozije. Jednu bombu koja je pala u more, ali nije eksplodirala, par meseci kasnije je pronašao jedan španski pecaroš i tužio vladu SAD. Prema pomorskom zakonu, trebalo je da dobije nagradu od 1 odsto ukupne vrednosti plena odnosno 2 milijarde dolara, ali je tražio 20 miliona tako da je sve rešeno bez suda.
Grenland, 1968.
Grenlandski incident, poznat i kao Tule incident, ima dosta sličnosti sa prethodnim slučajem jer je uključivao četiri hidrogenske bombe i takođe se dogodio u stranoj zemlji.
B-52 bombarder je 1968. godine nosio bombe preko Bafina na Grenlandu, ali se onda kabina zapalila. Iako je trebalo prinudno da sleti nije mogao zbog vatre.
Preživelo je šest od sedam članova posade, a bombarder je završio u ledu. Jedna bomba se detonirala kontaminišući oko 300 metara okoline, a druga je izgorela bez eksplozije, dok su druge dve završile u vodi.
Jedna od njih je pronađena deset godina kasnije dok je druga još uvek tamo.
Albukerki, Nju Meksiko, 1957.
Najpoznatiji incident u istoriji SAD je prikrivan 30 godina, a dogodio se 22. maja 1957. godine. B-36 je nosio Mark 17 hidrogensku bombu, jednu od najvećih ikada, od Teksasa do Albukerkija u Nju Meksiku.
Prvih šest kilometara je sve bilo u redu, a onda je Mark 17 sleteo i pao na prazno polje.
Krater od eksplozije je bio dubok oko 3,5 metara, a radijacija se raširila u krugu od 1,5 kilometar. Tom priliom je stradala samo jedna krava, ali je vlada incident skrivala 29 godina.
(listverse.com)