Britanski ronilac Lajonel Krab je trebalo da obavi špijuniranje krstarice Nikite Hruščova tokom njegove posete kraljevstvu. Kada je zaronio, više ga niko nije video. Obezglavljeno telo se pojavilo godinu dana kasnije na obali, ali nikada nije pouzdano utvrđeno kako je poginuo.
Britanski premijer Entoni Idn ponadao se te 1956. godine, da može doći do otopljavanja britansko-sovjetskih odnosa, koji bi bar malo umanjili napetost. Te godine dogovorena je poseta sovjetskih lidera Nikite Hruščova i Nikolaja Bulganjina Velikoj Britaniji. Poseta je realizovana aprila 1956. godine. Idn je posebno naglasio da se prema gostima ne smeju vršiti nikave špijunske aktivnosti, a posebno prema krstarici sa imenom „Ordžonikidze“ sa kojom su Hruščov i Bulganjin stigli u Britaniju i iskrcali se u luci Portsmaut.
Uprkos izričitim naređenjima premijera, da nema špijunskih aktivnosti, pomorska obaveštajna služba i MI6 nisu mogli da odole izazovu. Uprkos tome što je to bilo veoma rizična operacija direktor MI6, ser Dik Vajt odobrio je njenu realizaciju. Mornarica se pobrinula da se u jednoj pećini u liticama pored Dovera instalira radar i da jedna podmornica bude na dnu, kako bi bili u toku svih komunikacija koje se odvijaju na brodu. MI6 je tražio pogodnog čoveka za takvu operaciju i nije trajalo dugo, jer se za ovaj rizični zadatak javio provereni saradnik službe Lajonel „Baster“ Krab. Njemu je zadatak bio da zaroni i pretraži trup sovjetske krstarice.
Krab je bio iskusni ronilac koji je tokom Drugog svetskog rata više puta odlikovan zbog iskazane odvažnosti prilikom uklanjanja morskih mina ispred brodova koji su plovili u vodama oko Gibraltara. Iako je u trenutku operacije imao 46 godina i nije baš bio u najsjajnijoj fizičkoj kondiciji, u njemu je bilo i dalje želje i hrabrosti da izvrši ovakav zadatak.
Neposredno pred početak operacije, Krab se 17.aprila 1956.godine susreo sa jednom misterioznom osobom, koja mu se predstavila kao Bernard Smit, koji je uoči sastanka doputovao u Portsmaut i smestio se u hotel u centru grada u kome je boravio Krab. Smit i on su dva dana proveli roneći po luci, a kišno vreme im je išlo na ruku jer da skoro nije bilo radoznalih šetača, koji bi mogli uočiti nešto sumnjivo. Dana 19.aprila sovjetska krstarica je uplovila u luku, a nešto posle svanuća Krab je zaronio. Međutim posle nekoliko minuta vratio se na obalu i Smitu požalio da nešto nije u redu sa aparatom za disanje. Kada je aparat za kiseonik podešen, Krab je ponovo zaronio i od tada više nije viđen živ.
Sve je ostalo pod misterijom, a posle nedelju dana pošto je poseta Hruščova, Britaniji završena, a krstarica u pratnji dva broda isplovila iz Engleske, objavljena je informacija o nestanku Lajonela Kraba.
U izjavi je stajalo da je Krab najverovatnije nastradao eksperimentišući sa novom ronilačkom opremom. Britanski mediji su počeli naširoko da pišu o ovom nestanku, a kada se saznalo i za Krabove veze sa obaveštajnim službama MI5 i MI6, Donji dom parlamenta pritisnuo je premijera Idna da otkrije šta se to dogodilo u vreme posete sovjetske delegacije.
Zbunjeni Idn je tad pred parlamentarcima izjavio: „Mislim da ne bi bilo u interesu javnosti da se objave okolnosti ovog slučaja“. Samo je podgrejao interesovanje koje je preraslo u misteriju. Još kada su novinari sazanali, da su detektivi posetili lokalni hotel u kome je bio smešten muškarac pod imenom Bernard Smit, pregledali sobu u kojoj je boravio, a po izlasku pocepali i odneli stranicu knjige gostiju gde je bio zaveden Smitov i Krabov boravak, stvorena je situacija za ispredanje najrazličitijih scenarija.
Od nestanka Lajonel Kraba prošlo je nešto više od godinu dana kada je 9.juna 1957 na obalu, 11 kilometara od Portsmauta, more izbacilo obezglavljeno telo nepoznatog muškarca u ronilačkom odelu. Delovi opreme su bili identični kao Krabovi. Policija je obavila uviđaj, a telo poslala na obdukciju. Pošto se sumnjalo da je u pitanju Krab, policija je pozvala njegovu bivšu ženu, koja je prepoznala ožiljke i belege po telu koji su još vidljivi na Krabu. I sudski patolog je bio mišljenja da telo pripada Krabu. Jedino uzrok smrti nije mogao da bude sa sigurnošću utvrđen.
Nekako u isto vreme kada je Krabovo telo isplivalo, u nemačkim novinama se pojavila ispovest odbeglog sovjetskog mornara, koji je potvrdio da je bio na krstarici sa kojom je Hruščov doplovio u Britaniju i koji je rekao da su mornari sa broda, navodno uhvatili Kraba i da je on krstaricom prebačen do Lenjingrada, a odatle pravo u Moskvu u zatvor. Tada, u nekim drugim novinama, su se pojavili članci da je Krab zapravo bio sovjetski agent, koji je prebegao u Rusiju, kao neka i mutna fotografija na kojoj se navodno vidi Krab kako obučava grupu sovjetskih mornara. Takođe, kao i da su ga, identifikovali upravo njegovi ratni drugovi i bivša supruga.
Sovjetska reakcija na ovu priču, koja je skandalizovala britansku javnost, nije baš bacila mnogo svetlosti na celu priču. Sovjeti su rekli da su primetili ronioca oko brodova, u tim večernjim časovima 19.aprila, ali je Radio Moskva objavila saopštenje, kako je ronilac bio mrtav mnogo pre nego što je britanska vlada saopštila datum njegove smrti.
Sovjetski dezerter Anatolij Golicin ispričao je 1963 agentima CIA, da su sovjetski obaveštajci unapred znali Krabovu misiju i da je „tim“ sovjetskih ronioca vrebao Kraba u specijalnoj komori u trupu broda, ispod površine i kada se pojavio samo su ga uvukli na brod.
Oklevanje Vajthola da izađe na svetlo dana sa svim podacima o operacijama koja je preuzeta na svoju ruku, bez odobrenja vlade, pomoglo je da se ocrni Krabovo ime, pa i posumnja na izdaju što su navodili neki mediji. Iz cele priče, Moskva je davanjem nemuštih saopštenja ubirala plodove ove obaveštajne igre oko nestanka i smrti Kraba.
Nakon 60 godina od njegovog nestanka i smrti teorije zavere o Lajonelu Krabu ne prestaju.Osim priče o ubistvu ispod vode od strane ronilaca, ili otmica i boravak u moskovskom zatvoru, priključila se i teorija da je umro od posledica kvara na opremi, sa kojom je pred početak operacije imao probleme. Nagađa se i dan danas da je Krab imao zadatak da fotografiše sovjetsku tehnologiju, pre svega sonare i uređaje na brodu, a kada je uočen odmah je likvidiran. Poslednji obrt u ovoj misteriji nastao je kada je ostareli ruski mornar Eduard Koltsov ispričao 2007. godine da je on lično nožem prerezao grkljan Lajonel Krabu kada je planirao da postavi minu na jedan od dva prateća broda krstarice.
Na pravu istinu o celoj operaciji, pa možda i smrti Lajonela Kraba, svetska i britanska javnost će morati da sačekaju bar do 2056 godine, kada bi trebalo da se otvore arhive i reši ova misterija zauvek.
Zanimljivo je da je još tokom uvođenja u službu ruska krstarica bila zastarela, jer je tim klasičnim artiljerijskim brodovima već bilo odzvonilo. Kakve bi to nove tehnologije mogla da krije ispod površine vode, možemo nagađati. Konstrukcijski je bila već poznata od ranije, i sumnjiv je povod špijuniranja, kao što je sumnjiv razlog ubistva Kraba, zbog navodnog miniranja broda.Kako bilo, ceh ovog špijunskog skandala niko nije platio gubitkom karijere. Država je oko Kraba vodila dvostruku igru. Podgrevala je i priču, kako je pobegao za SSSR, i time svog heroja svrstala u izdajnike, a ujedno ulagala resurse da bi otkrila istinu o njegovom stradanju.
Još jedan kuriozitet oko krstarice „Ordžonikidze” je da je 1963. godine prodata Indoneziji i bila je jedina krstarica klase Sverdlov koja je plovila pod stranom zastavom. Od tada pod imenom “KRI Irian” služila je sve do 1972. kada je otpisana i prodata u staro gvožđe. Prema nekim informacijama, u Indoneziji je, navodno služila kao ploveći zatvor za ljude osumnjičene za komunističku aktivnost.
(Andrej Mlakar)