DUŠAN KOVAČEVIĆ O INSPIRACIJI ZA NOVI KOMAD: Sve su preuzeli ljudi sa tri razreda škole
Ovu temu smo obrađivali pomoću metafore da publika posle predstave ne bi skakala pod auto. Neću da im zagorčam život
Dušan Kovačević je zabrinut za budućnost Srbije. Slavni pisac i reditelj pati zbog odlaska ljudi iz Srbije i priznaje da mu je bilo teško da se tom temom bavi u svom novom komadu „Hipnoza jedne ljubavi“, koji će premijerno biti odigran 17. decembra u Zvezdara teatru.
- Kako stoje stvari, potomci će moje drame čitati na engleskom. Postajemo nacionalna manjina u svojoj zemlji, izgubićemo i sopstveni jezik. Polako nestajemo. Zemlja bez naroda ne postoji. Gde je budućnost srpskih porodica?! - pita se Kovačević i dodaje:
- Nacionalna strategija treba da bude briga o porodici i time politika najpre treba da se bavi. Lepo je što grade, niču nove zgrade, a ko će u njima živeti? Prazne kuće naseliće drugi ljudi. Statistika kaže da će do 2020. godine nestati 50 odsto životinja na planeti. Čovek je neopisivo velika štetočina. Mi ne očekujemo da Vlada ide po kućama i rešava problem. Kapitalizam je zamenio ono što smo mislili da je najgore. Ljudi koji su završili tri razreda škole preuzimaju sve. Ova tema je svuda oko nas, a mi smo je indirektno obrađivali pomoću metafore da publika posle predstave ne bi skakala pod auto. Ne želim da im zagorčam život, pa da im bude gore nego što jeste.
Vojnog lekara, čiji sin želi da napusti zemlju, tumači Dragan Petrović Pele.
Duša na promaji
- Stanje kod nas je takvo da, kada odete ili pak umrete, ne morate da brinete jer narednih 50 godina ništa se neće promeniti, ništa nećete propustiti. Ova godina nam je mnoge oduzela. Svoje kolege koje su otišle i one koje je neko opozvao zamišljam u nekom plemenu u Brazilu, na palminom drvetu. Nije nam pametno što smo silazili odozgo. Kako kaže Kovačević: „Da sam mlađi, vratio bih se na to drvo“. Ovakva zemlja ne pruža ništa. Ja lično od nje nemam nikakve koristi - kaže Pele.
S njim se slaže Ljubomir Bandović:
- Promaja je jedan od najvećih neprijatelja Srbije. Sada znam i zašto. Kad je kuća prazna, onda je duša na promaji. Plače mi se kada vidim koliko Srba odlazi.
Anica Dobra
SAČUVAJMO IDENTITET!
U komadu igra i Anica Dobra:
- Tema odlaska je veoma ozbiljna. Na nama je da sačuvamo svoj identitet i svoju kulturu. Ne možemo nikome zabraniti da ode, ali možemo da ukažemo na problem, pa se možda pojedincu upali lampica. Svi koji su otišli mogu da se vrate, mogu i da budu oko nas, a ipak je najteže onom ko je zaboravljen.
Mona Cukić