Šta bi se dogodilo s našom zemljom da su neki ključni trenuci u prošlosti imali drugačiji ishod
4. Sarajevski atentat: Srbi u Sjedinjenim Državama Austrije
Pre ubistva na Vidovdan 1914, Franja Ferdinand naložio je stručnjacima izradu projekta federalizacije, kojim bi se ublažio odnos sa Srbijom
Gavrilo Princip, Nedeljko Čabrinović i Trifko Grabež, mladići od nepunih 20 godina, došli su u junu 1914. iz Beograda u Sarajevo da ubiju austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franju Ferdinanda.
Vožnja kejom
Na Vidovdan, uoči Ferdinandove vožnje kroz grad, sa još četvoricom zaverenika čekali su ga raspoređeni duž keja na Miljacki. Prvi je na njega bacio bombu Nedeljko Čabrinović, ali se ona skotrljala niz sklopljeni krov automobila i teško oštetila sledeće vozilo u koloni, ranivši oficire iz pratnje u njemu.
Začuvši eksploziju i videvši gomilu koja vodi krvavog Čabrinovića, Gavrilo Princip je pomislio da je atentat uspeo. I taman kad se, prema ranijem dogovoru, mašio pištolja da se ubije, automobili su krenuli dalje. Ferdinand je ostao živ, a Princip je požurio na Latinsku ćupriju da tamo postavi zasedu kao što je bilo predviđeno planom.
Gužva koja je nastala sprečila je Gavrila Principa da stigne do Latinske ćuprije na vreme. Poskakujući, uspeo je da vidi samo zelena pera nadvojvodinog šešira kako zamiču za ugao. Izmakli su mu, propustio je priliku da puca!
Ali Ferdinand je poželeo da poseti ađutanta ranjenog Čabrinovićevom bombom, pa je Oskar Poćorek, poglavar Bosne, naredio vozaču da se vrati do raskrsnice i nastavi drugim putem. Vozač je naglo zakočio, prebacio ručicu menjača i okrenuo se preko ramena da bi video kuda vozi. Tako, vozeći unazad, auto s Francom Ferdinandom stvorio se ispred Gavrila Principa, koji je već mislio da mu je kolona nepovratno izmakla.
Ne dvoumeći se ni tren, Gavrilo Princip izvadio je pištolj iz džepa i zapucao, ubivši Franju Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju.
Izbegavanje rata
Austrougarska je za atentat neopravdano okrivila Srbiju, dobivši tako izgovor za napad kojim je počeo Prvi svetski rat. Ali šta bi bilo da se Ferdinandov auto nije vratio i zaustavio ispred Principa?
Godinama pre atentata Austrougarska je bila rastrzana težnjama naroda koji su živeli u njoj da dobiju samostalnost. Carevina je bila podeljena na dva dela, kojima su upravljali Nemci i Mađari, dok su ostali narodi - Italijani, Rumuni, Česi, Srbi, Hrvati, Rusini, Slovaci, Slovenci, Ukrajinci, Poljaci - bili bez ikakve političke moći.
Svestan da će unutrašnje napetosti dovesti do raspada carevine, Ferdinand je 1906. naložio grupi pravnika i političara da izrade projekt federalizacije države, odnosno stvaranje Sjedinjenih Država Velike Austrije. U autonomnoj pokrajini te države Kranjskoj živeli bi samo Slovenci, pokrajina Hrvatska bi zauzimala ne samo teritoriju današnje Hrvatske već i Srem, Boku kotorsku i Bosnu i Hercegovinu (sa Srbima u njoj), a srpska pokrajina zahvatala bi samo jedan deo Vojvodine.
Ferdinand se zalagao za umereni kurs prema Srbiji i izbegavanje rata, jer se bojao da zbog toga Austrougarska ne dođe u sukob s Rusijom. Nedoumicu da li bi, da je ostao živ, sprovodio ovu politiku ili bi podlegao pritiscima „jastrebova“ iz vojnih krugova razvejali su Principovi pucnji...
NEUSPELA INTERVENCIJA
Jedan policajac uočio je Principa s pištoljem, pa je hitro ispružio ruku da mu otme oružje. I uspeo bi u tome, ili bi barem skrenuo metak, da ga jedan Srbin iz gomile nije gurnuo. Iz pištolja je suknuo plamen, a onda se čuo pucanj. Jedan, pa drugi...