Spoljnopolitički odbor Senata SAD pre nekoliko dana jednoglasno je podržao ratifikaciju Protokola o pristupanju Crne Gore Severnoatlantskoj alijansi (NATO), javili su američki mediji na čelu sa uglednim "Forbsom". Međutim, izgleda da je došlo do neočekivanog preokreta zbog kojeg bi Crna Gora mogla da ostane na vratima Alijanse.
Naime, Protokol o pristupanju bio je na dnevnom redu Senata u ponedeljak i utorak, a mogao je da bude odobren samo jednoglasno, aklamacijom, zato što nije bilo vremena da se o njemu senatori pojedinačno izjasne. Razlog za to je navodno taj što je odlazeća administracija Baraka Obame po svaku cenu želela da progura ratifikaciju pre nego što Donald Tramp i zvanično preuzme dužnost predsednika, pre svega zbog njegovog stava prema Alijansi.
Senatorka Džin Šahin je čak javno požurivala Senat da što pre glasa o rezoluciji, pre raspuštanja Kongresa i stupanja na dužnost nove administracije Donalda Trampa.
Međutim, jedan senator se, iz za sada nepoznatih razloga, nije složio i odbio je da podrži ratifikaciju, pa je za sada sve odloženo. Ova vest je poprilično izenanađenje, imajući u vidu napore koje su SAD uložile da Crnu Goru uvedu u NATO.
Postoje tri razloga zbog kojih se preokret mogao da se desi:
1. Prvi i najbezbolniji razlog bio bi taj da je u pitanju stvar tehničke prirode, te da je problem zaista samo u tom jednom nezadovoljnom senatoru. Ukoliko je zaista tako, ta situacija bi trebalo veoma brzo da bude rešena, a Crna Gora još bliža ulasku u NATO. Neretko se u američkom Senatu dešavalo da se pojave jedan ili dvojica senatora koji iz nekih svojih principa ili drugih razloga odbijaju da se slože sa ogromnom većinom, ali se kao po pravilu sa njima postigne kompromis, te se situacija veoma brzo "ispegla".
2. Drugi razlog je mnogo ozbiljniji. On bi značio da je u SAD došlo do predomišljanja, pre svega kako bi Vašington sačekao i video kako će Crna Gora funkcionisati bez Mila Đukanovića na čelu, odnosno da li će ostati vladar iz senke i siva eminencija crnogorske politike, ili će mala jadranska država posle četvrt veka Đukanovićeve vladavine početi da povlači neke drugačije poteze. Ipak je za vreme Đukanovićevog mandata dogovoren ulazag Crne Gore u NATO, te bi Vašington možda želeo da se uveri da će država ostati na istom kursu i bez Đukanovića.
3. Treća, svakako najatraktivnija teorija jeste da iza blokiranja ratifikacije Protokola o pristupanju Crne Gore stoji osovina Donald Tramp-Vladimir Putin. Razlog za to mogla bi da bude želja dolazeće administracije da se ne zamera Rusima. O Trampovim simpatijama prema Vladimiru Putinu uveliko se priča već godinu dana, a izabrani predsednik SAD ih svojim potezima i izjavama svakodnevno potvrđuje. Poslednja u nizu potvrda je ste ta što je za šefa diplomatije odabrao Reksa Tilersona, naftnog mogula koji je nosilac ruskog ordena, i važi za čoveka sa prijateljskim vezama u Kremlju.
Rusija je nebrojeno puta izrazila nezadovoljstvo inicijativom da se Crna Gora pridruži Alijansi, o čemu je nedavno govorio i šef diplomatije Sergej Lavrov, navodeći da se "Podgorica na silu uvlači u NATO".
FORBS PROTIV ŽURBE SENATA DA PRIMI PODGORICU U NATO Najveći kompliment za Crnu Goru je da je nebitna
- Postoje grozničavi pokušaji da se Crna Gora uvuče u NATO, a niko ne pita da li narod te zemlje to želi. Svakako ne bi bilo štete da o tom pitanju postoje konsultacije. Očigledno je da je jedan od poslednjih ciljeva Baraka Obame da Crna Gora uđe u Alijansu - rekao je pre nekoliko dana Lavrov.
Pored želje da se ne zameri Rusiji, Tramp bi mogao da blokira ulazak Crne Gore u NATO jer je nezadovoljan načinom na koji članice doprinose Alijansi. Nebrojeno puta izjavio je da "Amerika neće štititi one koji ne doprinose", aludirajući na činjenicu da pored SAD, samo četiri od 28 članica ispunjavaju svoje finansijske obaveze prema Alijansi u vidu izdvajanja 2% BDP-a za ulaganje u odbranu.
(Blic/Vladimir Filipović)