Kao hiljade pre njega, Sjaoming Džou (Xiaoming Zhou) bio je sasvim običan investicioni menadžer koji je došao na sjajnu ideju da pokrene sopstveni hedž fond. Kao i većini ostalih, i njemu je plan propao.
Ali ovde prestaje svaka sličnost. Nakon što je stavio tačku na hedž fond, Džou je krenuo putem koji ga je doveo u centar priče o Pepeljugi kineskog investiranja - kompaniji za upravljanje aktivom „Tjenhong aset menadžment“ (Tianhong Asset Management).
„Tjenhong“ je relativno nepoznato ime, ali je novčani fond „Jue bao“ (Yu’e Bao) kojim ta kompanija upravlja privukao na stotine miliona korisnika u Kini i postao simbol ogromne potražnje malih investitora za ulaganjima kojima se pristupa putem mobilnih telefona.
Ova kompanija, koja onlajn kupcima pruža mogućnost da neiskorišćenu gotovinu usmere u investicije na novčanom tržištu putem pametnih telefona, nudi povraćaj uloženih sredstava koji premašuje ponudu banaka. Mnogi kupci čak i ne znaju da se njihov novac investira.
„Jue bao“ znači „preostalo bogatstvo“, a astronomski rast fonda od njegovog pokretanja 2013. godine katapultirao je „Tjenhong“ od jedne od najmanjih kompanija do najveće koja se bavi upravljanjem fondovima u Kini, sa aktivom u vrednosti od 832,1 milijardu juana (120,22 milijarde dolara). Sjaoming, koji se pridružio kompaniji 2011. godine, sada je zamenik generalnog direktora i ličnost od uticaja.
Ovaj diplomirani ekonomista koji ne voli publicitet potiče iz porodice državnih službenika iz grada nadomak Šijana u centralnoj Kini. Džou (47) slabo govori engleski, tako da je prevodilac dobio težak zadatak da posreduje u razgovoru o novčanim fondovima između njega i novinara FT u trostranom konferencijskom pozivu.
„Razlog zbog kojeg je ‘Jue bao’ doživeo tako nagli rast je taj što su u to vreme postojali elektronska trgovina, finansijske transakcije koje obavlja treća strana i internet. Mobilni internet omogućava proizvodu da dopre do ogromnog broja korisnika za veoma kratko vreme, da zainteresuje ljude koji pre toga možda nisu ni čuli za upravljanje imovinom.“
Čak i uz neprijatne pauze i nesporazume u razgovoru, ogromna ambicija koja izbija iz Sjaomingovih reči ne može se izgubiti u prevodu. Iz slušalice se čuje smeh dok govori o uspehu svoje kompanije u Kini.
„Gospodin Sjaoming se upravo našalio da je došao u ‘Tjenhong’ kako bi stvorio ‘Jue bao“’, objašnjava prevodilac. Mnogi bi voleli da se tako našale.
Investicione kompanije širom razvijenog sveta doživele su brojne potrese posle izbijanja finansijske krize, kad je okean likvidnosti, koji je više od jedne decenije podupirao tržišta kapitala, iznenada presušio.
Od 2008. godine, niske kamatne stope i usporavanje rasta okrnjili su prinose fond menadžera na Zapadu. Kao rezultat toga, mali i institucionalni investitori su počeli da masovno napuštaju aktivne fondove i okreću se jeftinijim alternativama koje primenjuju pasivne strategije upravljanja.
Tradicionalne kompanije koje poseduju fondove zajedničkog investiranja u Evropi i SAD i upravljaju njima bile su primorane da smanje svoje provizije kako bi zaustavile odliv sredstava. Ta bolna metamorfoza je navela mnoge od njih da pokrenu sopstvene pasivne fondove, dok su se druge konsolidovale kako bi bolje iskoristile ekonomiju obima.
Ali za pet godina, otkako je Sjaoming napustio svoj hedž fond da bi prešao u „Tjenhong“, kompanija je postala najveći menadžer novca u zemlji i prikupila aktivu vrednu više milijardi juana.
Kompanija „Ant fajnenšel“ (Ant Financial), filijala „Alibabe“, kineskog giganta elektronske trgovine, pristala je da kupi kontrolni udeo u „Tjenhongu“ samo nekoliko meseci po pokretanju fonda „Jue bao“.
Konkurenti na tržištu se utrkuju da ih dostignu: internet kompanija „Tensent“ (Tencent) i treći po veličini proizvođač mobilnih telefona na svetu „Sjaomi“ (Xiaomi) pokrenuli su slične novčane fondove koji za distribuciju koriste društvene medije i mobilne telefone.
Suočen sa sve snažnijom konkurencijom, Sjaoming jedva čeka da predstavi narednu inovaciju.
„Svi oni koji koriste ‘Jue bao’ imaju i druge potrebe u smislu upravljanja imovinom i mi moramo da zadovoljimo i te potrebe“, kaže on. „Posle ‘Jue baoa’ nastojimo da razvijemo i druge proizvode za upravljanje imovinom, koji ne koštaju mnogo i laki su za korišćenje, i da ih stavimo na raspolaganje što je moguće većem broju korisnika. Nadamo se da ćemo u budućnosti našim korisnicima moći da ponudimo i obvezničke i akcijske fondove.“
Paket fondova koji prate kretanje tržišnih indeksa pokrenut je prošle godine, što ukazuje da su ambicije „Tjenhonga“ usmerene ka ETF fondovima koji se mogu kupovati i prodavati na berzama.
Indeksni fondovi nisu bili reklamirani i mali su u smislu raspoložive aktive, ali je Sjaoming izjavio za FTfm prošlog meseca da će se povratne informacije dobijene od korisnika upotrebiti za dodatno prilagođavanje ovih proizvoda pre nego što budu izašli na tržište kao ETF fondovi.
„Naši planovi za budućnost uključuju pokretanje ETF fondova, ali nismo odredili tačno vreme kad će se to desiti“, rekao je.
Najveća prepreka je, po njegovom mišljenju, to što je većina kineskih investitora naivna i ne uspeva da ostvari veće prinose u periodima volatilnosti kakve su, na primer, izazvali zastoji u trgovanju prošlog leta.
„Zasićenost tržišta tokom proteklih nekoliko godina nanela je velike štete našim investitorima, jer oni zapravo ne znaju kako da odaberu fondove. Potrebna im je neka vrsta finansijskog saveta.“
„Ant forčen“ (Ant Fortune), aplikacija „Ant fajnenšela“ za upravljanje imovinom, trenutno testira savetodavni sistem koji radi u pozadini, i u kojem robot-savetnik pravi profil investitora i nudi im portfolije prilagođene njihovim potrebama.
Ako bude funkcionisala, ta aplikacija bi mogla da predstavlja oslonac koji „Tjenhongu“ nedostaje da bi pokrenuo ETF fondove i progurao fondove sa aktivnim strategijama upravljanja.
Uz bazu od 300 miliona korisnika i snažnu finansijsku podršku platne platforme „Alipej“ (Alipay), takav potez „Tjenhonga“ mogao bi da predstavlja početak novog doba za male investitore u Kini.
U ciljnu grupu bi se mogle uključiti i milijarde investitora na drugim tržištima u razvoju. „Ant fajnenšel“ je počeo pripreme za ekspanziju na tržištima u usponu, pod vođstvom novog direktora Erika Đinga (Eric Jing).
Đing je izjavio da će „Ant fajnenšel“ nastojati da svojim korisnicima, kojih ima preko dve milijarde, tokom narednih deset godina pruži finansijske usluge sklapanjem partnerstava s kompanijama iz inostranstva.
Ranije ovog meseca je objavljen sporazum s kompanijom u okviru tajlandske grupacije „Čaroen Pokfand“ (Charoen Pokphand Group), koja se bavi plaćanjem preko interneta.
Sjaoming je uveren da je globalna dominacija njegove kompanije neizbežna: „Voleo bi da vidi inostranu verziju ‘Jue baoa’“, kaže prevodilac.
„’Jue bao’ je nastao kao proizvod plaćanja koje obavlja treća strana i elektronske trgovine. Prema tome, logika je veoma prirodna.“
ALIYA RAM