Deda Mraz je zasigurno kvantni fenomen koji se teško uklapa u naše poznavanje fizike. Obzirom na stvari koje uspe da obavi za samo jednu noć, definitivno zaslužuje titulu najboljeg radnika godine.
Ne treba zaboraviti na njegove aktivnosti i tokom ostalih dana u godini koje uključuju posmatranje dece, čitanje pisama, kontrolisanje patuljaka i snimanje reklama. Tek, mi vam predstavljamo neke sulude činjenice o Deda Mrazu koje sigurno niste znali.
Progovorio je veoma rano
Prema Bendžaminu Britonu, autoru knjige Kantata Sv. Nikolasa iz 1948. godine, kada se beba koja će postati Sveti Nikola (koji je primarna inspiracija za Deda Mraza) rodila, odmah je izgovorila “Presveti Bože”. Što svakako zvuči suludo, naročito ženama koje su i same majke. Ipak, ovakve činjenice o Deda Mrazu ulivaju sigurnost kada su njegovi sledeći podvizi u pitanju.
Pre nego što je otvorio radionicu na Severnom polu, radio je u Španiji
Prema narodnim pričama iz Holandije i Belgije, Sveti Nikola, kog obično nazivaju Sinterklas (Sinter Klaas), dolazi parnim brodom iz pravca Španije i donosi deci poklone. Ovo je prva verzija u kojoj Deda Mraz nosi spisak dobre dece. Danas su Sinterklas i Deda Mraz dva različita entiteta za decu ovih naroda i Sinterklas im donosi poklone dok Deda Mraz ne donosi ništa.
Činjenice o Deda Mrazu kažu da je bio čvrst protivnik kanibalizma
Jedna od mnogih priča o čudima Svetog Nikole je vezana za jednog mesara. On je u svoju radnju namamio tri dečaka, ubio ih i pokušao da proda njihovo meso. Sveti Nikola je odmah primetio prevaru i vaskrsao decu, koja su postala vegetarijanci. Prema nekim verzijama ove strašne legende, dečaci su bili ukišeljeni. Da priča nije morbidna, mogla bi biti zabavna zbog kiselih dečaka.
Činjenice o Deda Mrazu tvrde da je njegov posao nekad radila koza
Pre nego što je mit o Svetom Nikoli i Deda Mrazu krenuo na svoj put osvajanja sveta, skandinavske zemlje su imale svog magičnog lika koji se zvao – Božićna koza. Ona je svoje vreme provodila u lutanju, pazeći porodice koje su se spremale za slavlje. Kada bi uspešno obavila posao zahtevala je poklon. Na kraju, zahvaljujući legendama zimskih darodavaca poklona, i Božićna koza je počela da ih deli, umesto prima, u XIX veku. Početkom XX veka je otpuštena, a na njeno mesto je došao Deda Mraz.
Vrlo je verovatno da je kastrirao svoje irvase
Imena svih irvasa su muška. Ali, mužjaci irvasa odbacuju svoje rogove zimi. Nijedan Deda Mrazov irvas nikada nije uslikan sa jednim rogom manje ili bez rogova, uopšte. Dakle, ili su svi Deda Mrazovi irvasi ženke sa muškim imenima ili su to kastrirani mužjaci, što im onemogućava otpadanje rogova u zimskom periodu.
Deda Mraz kao kvantni fenomen
Činjenice o Deda Mrazu kažu da on ima zadatak da u jednoj noći stavi pod jelke poklone za svu decu ovog svega. Dolazi na letećim sankama koje, zajedno sa vrećom, vuku irvasi. Deda Mrazov posao je da se provuče kroz dimnjak, ostavi poklone, vrati se istim putem do sanki i produži dalje.
Veoma kompleksnom računicom, uzimajući u obzir najrazličitije faktore, fizičari su izračunali da Deda Mraz mora da ponese milijardu i po poklona za decu koja žive u 750 miliona kuća. Za deset sati, koliko ukupno ima vremena za deljenje poklona (od 21:00 do 7:00), Deda Mraz se u svakoj kući zadržava svega 0,048 milisekundi. Prosečna brzina sanki je 27,4 milona kilometara na sat.Ukupna težina džaka, na početku isporuke, iznosi 300 hiljada tona.
Na jedno pitanje fizika još uvek nije odgovorila, a to je kako Deda Mrazove sanke lete. U međuvremenu, verujte u sve bajke o Deda Mrazu, jer su činjenice o njemu zaista sulude. A čovek ponekad mora i da sanja.
(pasarella.rs)