Pretnja terorizma i organizovani kriminal primorali su Evropsku uniju na izmenu Zakonika o šengenskim granicama.
Takve izmene se pominju kao uslov da se sistem slobode kretanja unutar šengenskog prostora, koji je jedno od najvidljivijih dostignuća EU integracija, uopšte održi.
Prema predlozima koje je predstavila Evropska komisija i koje je podržao Evropski savet, ubuduće će se registrovati svi putnici koji ulaze i izlaze na spoljnim granicama EU.
Dosada su se registrovali samo oni koji nisu državljani EU, Švajcarske, Islanda i Norveške, a odsad će se to odnositi i na njih.
Zato i postoje posebne trake na graničnim prelazima i posebne kabine na aerodromima za građane EU i one NON-EU. Nije teško predvideti da će to stvoriti dodatne gužve i usporiti prelazak tih granica, pogotovo u vreme godišnjih odmora.
Tako će prelazak granice s Hrvatskom iz pravca Srbije, BiH i Crne Gore trajati nešto duže nego dosad, jer granični policajci neće samo pogledati dokumente i sliku, nego vas i registrovati - za autobus od 60 putnika koji ide, na primer, iz Sarajeva za Zagreb to svakako znači duže vreme provedeno na granici, navodi Jutarnji list.
Što se tiče prelaska granice sa Slovenijom i Mađarskom koje su obe deo šengenskog prostora, nastoji se pronaći rešenje prema kojem registraciju ne bi trebalo da rade slovenački i hrvatski granični policajci, nego će biti dovoljno da to odradi samo jedna strana.
Kako je hrvatska granica prema Srbiji, BiH i Crnoj Gori spoljna granica EU, a ona prema Sloveniji i Mađarskoj spoljna granica Šengena, kada nove mere stupe na snagu mogle bi usporiti prelazak granice.
Zato su i Hrvatska i Slovenija na samitu EU u Briselu tražile fleksibilniji pristup kako bi se ostavila mogućnost za rešenje koje ne bi dovelo do značajnijeg usporavanja saobraćja i protoka robe i ljudi.
Ceo problem je nastao nakon što se proteklih godina otkrilo da su neki od terorista, koji su organizovali i sproveli napade i u Evropi i drugde po svetu, takođe bili državljani EU koji su uživali slobodu kretanja, bez toga da ih se registruje u sistem, pa je bilo teško pratiti kuda se kreću.
Kao mera za jačanje kontrola uvodi se sistem Etias, prema kojem se osobe koje nisu EU državljani sami moraju putem interneta unapred registrovati u sistem, najaviti dolazak u EU, platiti 5 evra za registraciju i onda mogu unutar 5 godina slobodno putovati u države EU. Bitno je da službe u EU znaju ko ulazi i izlazi iz Unije.
Evropski savet pozdravlja dogovor o revidiranom Zakoniku o šengenskim granicama kojim se uvode sistemske kontrole za sve putnike koji prelaze spoljne granice EU-a, uzimajući u obzir specifične situacije nekih zemalja članica – rečenica je koja sa samita šalje političku poruku da se u daljem procesu potraži rešenje kojem teže i Hrvatska i Slovenija.
Ideja je da, ako se putnici registruju na hrvatskoj strani granice, ne moraju biti registrovani i od Slovenije, već je dovoljno da se to učini samo jednom. Hrvatska svakako teži članstvu u Ssengenu, čime bi problem nestao barem na granicama Hrvatske s Mađarskom i Slovenijom, dok bi Hrvatska u ime cele EU trebalo da registruje sve osobe koje ulaze iz teritorija južnih suseda.