Nije samo Tito imao podzemni grad

MALI ZVORNIK: Kamena devojka čuva tajnu kraljevine

Foto: Tihomir Ilić

Jedan od najvećih građevinskih poduhvata u bivšoj Jugoslaviji, skriven u šupljoj steni nedaleko od Drine

Ako ste mislili da je vojska samo u vreme Tita gradila „grandiozne objekte“ namenjene rukovodstvu zemlje u slučaju rata, varate se. Prvi takav objekat nastao je između dva svetska rata!

Podzemni grad Karađorđevića, jedan od najvećih građevinskih poduhvata u bivšoj Jugoslaviji, skriven je u šupljoj steni nedaleko od Drine, u Malom Zvorniku, nevidljiv i pored velikih dimenzija.

Skrivena lepotica

Pre nešto više od osam decenija, u blizini gvozdenog mosta na Drini nikao je ratni, komandni centar kralja Aleksandra Karađorđevića. Dugo je bio nepoznat široj javnosti, a u njega nisu ušli ni mnogi Malozvorničani. Šifrovani naziv objekta bio je Kamena devojka.

Radovi su počeli 1932. i rađeno je prema najsavremenijim građevinskim i vojnim standardima, s ciljem da objekat pruži sve neophodne uslove za duži boravak. Do kraljevog ubistva 1934. godine u Marselju urađeno je oko dve trećine skloništa, ali su radovi tada prekinuti i nikada nisu nastavljeni.

U ovom objektu održana je poslednja sednica vlade Kraljevine Jugoslavije. Tu je u aprilu 1941. tri poslednje noći u Srbiji proveo kralj Petar II Karađorđević, koji je odavde prešao Drinu i otišao u izgnanstvo.

Otvorili vrata grada

U Kamenoj devojci nije hladno (temperatura je od 14 do 16 stepeni), ni zagušljivo jer je dobra ventilacija.

Malozvornička opština već godinama nastoji da podzemni grad stavi u službu turizma jer retko ko može ponuditi turistima iskustvo posete grada pod zemljom. Pre dve godine uložen je 1,1 milion dinara za rekonstrukciju rasvete u podzemnom gradu u kome je oko 180 sijalica. Ideja je i da prostorija u kojoj je održana poslednja sednica vlade Kraljevine Jugoslavije bude uređena kao što je i bila aprila 1941. Podzemni grad je prošle i ove godine posetilo više od četiri hiljade turista u raznim organizovanim grupama i niko nije ostao ravnodušan.


Tihomir Ilić