Tokom junskih dana mnogi sa suočavaju sa istim problemom: nedostatkom koncentracije, sna, ali i sa tremom koja po žargonu "ili spušta ili diže" znanje, izlaganje, stav itd. Branka Stanković, kouč za rast i radost, bavi se energetskom psihologijom koja pomaže pri lečenju ovih nedostataka.
Energetska psihologija je način razrešavanja teškoća u odnosima i situacijama, ali i svih stanja koja su naporna (nemir, briga, nesanica, nervoza, ljutnja, trema, strah, fobija, stid, krivica, usamljenost, povređenost, razočaranje, tuga, zbunjenost, manjak snage i volje, nedostatak samopouzdanja, pesimizam, beznađe, depresija - sve ono što je teret). Način je energetski: nežan, topao, podržavajući, uz minimum reči, a rezultat je psihološki. Novi doživljaj donosi svežinu i snagu, oseća se odmah i ostaje da traje.
- Da, svako od nas ima i bol i želju da ga nema. Ja sam, tražeći lek za svoj bol, došla do radosti kakve pre toga nisam ni slutila da postoje. Onda mi je bilo lako da zaključim da su odnos prema bolu i način njegovog rešavanja centralna životna osa. Ja bol doživljavam kao odsustvo, nedostatak, prazninu koja nastaje kada je nešto što je sastavni deo bića (tela, razuma, duše) odvojeno od celine. Posledica je da odvojeni deo ostaje bez priliva životne sile i to odsustvo protoka stvara bol. Odvajanje se desi kada je nešto drugo važnije od ove celine. To nešto drugo uvek na kraju bude prepoznato kao pogrešan izbor. Uvek, baš uvek.
Kako ukloniti bol?
- Ja se ne bavim uklanjanjem bola. Bol je glasnik koji donosi mrsku vest da je celina u opasnosti jer se njen deo gasi. A ja se bavim celinom. Prvi korak je pristanak da verujem bolu, njegovoj poruci i njegovim razlozima. Ne moram da ih znam, dovoljno je da poštujem činjenicu da ti razlozi postoje i da i oni imaju svoje razloge.Drugi korak je široki, blagi pogled na sve što je bol sa sobom doneo. Na taj način celina prigrljuje ono što je bilo odbačeno i uzroke i posledice. Kada se to desi, bol prestaje. Nije potrebno mnogo vremena, ni mnogo reči. Čim prostruji ona obuhvatajuća toplina koja je nedostajala kada je bol nastao - on je već nestao.
Vaš motiv?
- Moj motiv da radim? Pa ja ne radim! Ne osećam da imam posao i poslovni identitet. Imam kancelariju u kojoj sam ono što sam svuda i radim ono što radim uvek. Paradoksalno, moj glavni zadatak nije da radim, nego da ne radim. Da ne smetam da se radi samo. Umesto toga, najvažnije je kako sam prisutna. Eto, može se reći da mi je zadatak da budem prisutna na onaj način koji povezuje bol i lek. Što bolje obavljam posao, to više sebe činim nepotrebnom. U svom tom dešavanju, ja dobijam isto što i moji klijenti i meni je dobro. To je moj motiv.
Koliko naše emotivno stanje može da utiče na naše zdravstveno?
- Emotivno i zdravstveno stanje su jedno. Ja telo vidim kao materijalni izraz duše. Kako je duši danas, tako je telu sutra i tako je potomcima i danas i sutra. Ali, kako se vreme ubrzava, tako telo brže pokazuje unutrašnju istinu. Ne verujem da bilo šta može da se dogodi telu pre nego duši, čak ni slučajne povrede. Ono što se dešava na nivou duše unapred oblikuje okvir budućih događaja. Budućnost se već dogodila, ostalo je samo da se materijalizuje. Pošto je pokret na nivou materije najsporiji, ostaje vremenski razmak u kome ista ta budućnost može da se promeni. Ona je uvek određena prošlošću, ali svaki trenutak sadašnjosti je prilika da se uradi nešto što će promeniti već nastali kalup prošlosti i tako napraviti drugačiju budućnost.
Kako?
- Ja to radim na nivou osećanja. Današnji bol tela je jučerašnji bol duše. Bol duše sada biće bol tela sutra. Kada se promeni osećanje bola, istovremeno se menja i osećanje koje je do njega dovelo. Posledica menja uzrok. Istog trenutka duši postaje lako i lepo. To je već izlazak iz začaranog kruga prošlosti (bola) i oslobađanje budućnosti (radosti). Telesni bol prestaje jer je jezik tela materijalizovani jezik duše. Ali bolje je kada se telu daje malo više vremena.
Da li iz tih razloga, patnje, sekiracije ne radeći na svom bolu ljudi mogu da zadobiju razne velike bolesti?- Svaki govor tela, pa i bolest je jezik duše. Dušu boli, a telo jauče. Svaka bolest je poziv da se ponovo odgovori na pitanje šta je u životu najvažnije.
S obzirom na to da ljudi idu kod frizera da srede kosu, kod zubara zube, gde idu da srede dušu?
- Ovo uobičajeno pitanje je značajno jer krije odgovor na jedno drugo pitanje: Koliko je važna duša? Prvo redosled: kosa, zubi... duša. Drugo: duša se sređuje. Treće: sređuje se negde, sređuje je neko. Ne ovde, ne sada, ne ja. Izgleda da je duša još jedna čovekova odlika, u nizu sa kosom i zubima, zdravljem, osobinama, veštinama, stavovima... Ali nije tako. Duša je iznad svega drugog jer se u njoj nalazi ona iskra koja je život prenela i koja ga i dalje prenosi. Ona je iznad i izvan domena čovekovog upravljanja, njena je sva mudrost. Ona sređuje čoveka, a ne čovek nju. Čovekov bol je srazmeran njegovom opiranju duši. Da bi bol prestao, sređuje se čovek. Vraća se svojoj duši, a za to postoje bezbrojna mesta i načini. Bukvalno sve na svetu tome služi, samo ostaje da se prepozna. Moj način je onaj iz prvog odgovora.
Šta mislite kolika je svest ljudi da se na tome ipak mora raditi i čistiti unutrašnji nemir da bi se nastavilo dalje u normalno funkcionisanje?
- Najverovatnije ljudi misle da treba da izdrže sa unutrašnjim nemirima i da je to normalno funkcionisanje.
Koliko je to moguće?- Beskrajna radost, koja samu sebe stvara, je najprirodnija i najlakša stvar na svetu. Sve drugo je manje prirodno i više naporno.
Koliko su dugotrajni procesi? - Procesi su onoliko dugotrajni koliko je veliki otpor duši. Olakšanje počinje odmah, a kada je način jednostavan i blag, bez mnogo reči, proces je iznenađujuće brz. A i ljudi su različiti. Mnogi hoće mrvicu. Retki hoće sve.
Šta daje prednost čoveku koji hoće da radi na sebi? Mnoge žene tvrde: Jao, kad sam neraspoložena ni maskaru ne mogu da stavim ili jos gore kad se nešto strasnije desi ni da se okupaju.
- Šta dobija? Prvo što dobija je olakšanje. Spušta razne terete koje je nosio jer je verovao da ne može i ne treba drugačije. Svaki teret je greška. Ako nije greška, onda nije teret, nego napor. Razlika je u zadovoljstvu. Drugo je priliv svežine i snage i sloboda da se one ulože na neki drugačiji način. Istovremeno se menja slika sebe, drugih, sveta. Menja se pogled na stvari i otvaraju se novi putevi. Sve te promene proizilaze iz sklada i proizvode sklad. Rečju, kad se čovek menja, sve se menja.