On je vojno lice i plašila sam se da ga prijavim. Lomio je stvari po kući, 13 godina sam trpela njegovo nasilništvo. A onda sam pobegla s mališanima
Već 13 godina trpim nasilje, poslednjih pet godina svaki dan je bilo sve gore i teže. Suprug je stalno pio i tako pijan tukao je i mene i decu.
Dijana S. i njena deca su žrtve porodičnog nasilja. Utočište od torture pronašli su u sigurnoj kući.
- Tukao je i mene i decu, naročito starijeg sina. Znao je da ga tuče za svaku sitnicu. Jednom prilikom kad nisam bila kod kuće, istukao ga je toliko da jadno dete pet dana nije moglo da ide u školi, bio je sav u modricama i podlivima - priseća se kroz suze naša sagovornica.
Njen suprug je vojno lice, ona ga iz straha nikada nije prijavljivala. Plašila se da ga neće ni kazniti jer je vojno lice i da će joj oduzeti decu.
- Kad god je bio pijan, lomio je stvari po kući, vikao na sav glas, nasrtao na mene fizički i verbalno. Zato što je vojnik navikao je da može da kontroliše uvek sve oko sebe. Strašno je šta smo sve deca i ja trpeli pored njega. Neposredno pred moj dolazak u sigurnu kuću, došlo je do još jednog u nizu napada. Naslutio je da planiram da ga napustim, lomio je sve redom po kući i tada je uzeo nož, ali je pretio da će ubiti samog sebe ako odem - priča drhtavim glasom Dijana.
Ona se sada nada da će uspeti da dobije starateljstvo nad svojom decom jer ne želi da oni budu s ocem koji je alkoholičar i nasilnik. Dijana je smogla snage i rešila da nakon 13 godina brutalnog nasilja stavi tačku na brak s njim.
- Došla sam u sigurnu kuću i pronašla spas. Ovde sam s decom. Nije bilo drugog načina da se raziđemo i rastanemo osim da pobegnemo. Moji mališani ne bi bili sigurni i bezbedni s njim. Želim da sve ovo prođe i silno želim da se zaustavi psihičko i fizičko nasilje kroz koje smo svakodnevno prolazili moja deca i ja zbog njega - završava svoju potresnu ispovest sagovornica Kurira.