Amelija Bonou, saradnica jednog magazina, dotakla se u svojoj kolumni tabu teme, i izazvala oprečne reakcije širom sveta.
"Neću vam objašnjavati okolnosti zbog kojih sam zatrudnela, iako moram da napomenem da je cela situacija bila neuobičajena. Izbegavam da vam objašnjavam upravo zato što žene koje govore o svom abortusu imaju običaj da objašnjavaju okolnosti do detalja kako bi opravdale svoj postupak. Kao da mole da ih ljudi poštuju i vole iako su abortirale.
Jesi li pazila na zaštitu? Da li je svršio u tebe? Da li si znala da će to uraditi? Zašto nisi uzela pilulu za dan posle? Jesi li imala odnose sa više ljudi? Znaš li sa kim si sve spavala? Jesi li bila pijana? Da li ti je ovo prvi abortus? Sve to nije važno. Trudnoća se događa nakon seksa, a abortus se događa kada žena zatrudni, a ne želi da rodi - ukoliko ima sreće da to može sebi da dozvoli. U celoj američkoj saveznoj državi Misisipi ne postoji nijedna klinika za abortus, a u gradu gde ja živim ima ih u svakom delu grada, i zbog toga se smatram srećnicom.
Svog iskustva sa abortusom sećam se sa velikom zahvalnošću. Prvi test na trudnoću uradila sam u kupatilu svoje prijateljice, i bila sam ubeđena da će biti negativan. Kada sam videla rezultat, samo sam joj pokazala štapić bez reči. Pažljivo me je gledala, izbegavajući da nešto kaže dok mi sa lica ne pročita šta ja mislim o tome.
Spustila sam test na sto i zapalila cigaretu. Pozvala sam još jednog prijatelja da nam se pridruži. Došao je, pa smo i njemu pokazale test. Zagrcnuo se od iznenađenja, ali onda je ukapirao da ne zna koja je od nas dve trudna.
Nisam se osećala ni loše, niti u panici. Samo sam bila iznenađena. Kad god sam u teškoj situaciji, uvek sam smirena, i drago mi je zbog toga.
Tog jutra, rekla sam dečku da ću ukrasti test za trudnoću jer sam primetila da mi grudi nenormalno rastu. Napomenula sam mu i da su male šanse da sam trudna. Rekao mi je samo da mu odmah javim rezultat.
Ušla sam u njegovu spavaću sobu, on je još bio u krevetu. Gledao me je dok se skidam i par minuta proveli smo u totalnoj tišini koju niko nije imao hrabrosti da prekine. On nije star, ali je u tom trenutku delovao staro, tužno i umorno. Uskočila sam u krevet, i poljubila ga. Rekla sam mu da sam trudna, iako je verovatno to pretpostavljao. Snažno me je zagrlio i zaplakao. Pitao me je da li sam ljuta na njega, što me je nasmejalo. Naravno da nisam bila ljuta, ali mi je bilo drago što brine o tome - ipak me je on napumpao. Onda su mu se ruke spustile dole i priuštio mi je najbolji seks koji smo do tada imali. Upravo mi je to trebalo da bih malo živnula.
Kada sam došla kući, najbližim prijateljima i članovima porodice sam javila da sam trudna ali da ne želim da još uvek pričam o tome. Rekla sam i profesoru sa fakulteta da sam trudna i da neću moći da predam seminarski rad sutra.
U klinici za abortus se uopšte nisam osećala neprijatno. Gore sam se osećala svaki put kada bih ušla u banku. Kada su me prozvali, ustala sam, poljubila svog dečka i ušetala u sobu kako bih okončala ovu grešku.
Kada me je sestra pitala imam li neka dodatna pitanja pre same procedure, briznula sam u plač od silne zahvalnosti. Rekla sam joj da sam zahvalna za mogućnost da kontrolišem stanje svog tela.
Abortus nije boleo, samo ostavlja neki čudan osećaj, sličan izvlačenju krvi iz vene. Sve je bilo gotovo za neka tri minuta. Više me je bolelo svako vađenje zuba.
Ne želim da ovim tekstom ženama uskratim pravo da osećaju sumnju, nesigurnost, tugu... to su sve legitimna osećanja, samo ih ja nisam imala. Ja sam osećala samo zahvalnost. Ipak, boli me stid pojedinih žena posle abortusa, jer smatram da se sram sam po sebi uvek uslovljen nekim blesavim društvenim normama.
Ovu priču pričam sa veseljem i olakšanjem jer su nam svima isprali mozak da moramo da osećamo prazninu i očaj nakon abortusa.
Ja sam dobra osoba, a zbog abortusa koji sam prošla bila sam srećna. Sasvim je normalno biti srećan kada ste se oslobodili odgovornosti koju niste želeli. Vaš život pripada samo vama, i ne dozvoljavajte da vas ubeđuju u suprotno!"
(Dnevno/Ž.K.)