SARAJEVO - Mir na Balkanu može se održati jedino priznavanjem realnosti, a to su želje Srba u Republici Srpskoj za stvaranjem svojevrsne unije sa Srbijom i jačih veza Hrvata u BiH sa Hrvatskom, rekao je Timoti Les, direktor agencije Nova Evropa iz Kembridža.
Les je autor analize objavljene u američkom časopisu Forin afers , u kojem kaže da mir na Balkanu garantuje stvaranje "velike Srbije, Albanije i Hrvatske".
Upitan da li je izvesno da će biti raspisan referendum o nezavisnosti Republike Srpske, Les kaže da je poenta onog što je napisao u tom članku da to treba da bude postepen proces, u intervjuu za N1 u BiH.
"Ne verujem da je Republika Srpska u stanju da bude nazavisna država, niti mislim da većina Srba žudi za nezavisnom državom, kao krajnjim političkim ciljem. Ono što oni žele jeste veća autonomija od ostatka Bosne i Hercegovina, te samoopredeljenje kada je reč o njihovim unutrašnjim stvarima, to je politička realnost i znači svojevrsno razbijanje Bosne i Hercegovine", rekao je Les.
Les, naime, smatra da u praksi Republika Srpska nije u stanju da opstane kao entitet, već bi trebalo da postane autonomna u okviru svojevrsne unije sa Srbijom. "Pretpostavljam da bi srednjoročni cilj Republike Srpske mogao da bude da postane autonomna pokrajina u okviru proširene Srbije. No, o tome treba da odluče ljudi na terenu, a ne ja", rekao je Les, koji je bio kao službenik vlade Ujedinjenog kraljevsva svojevremeno službovao u Banjaluci.
Na pitanje ne misli li da bi nove podele dovele do novih ratnih sukoba na ovim prostorima, Les kaže:
"To je moj strah i zato sam i napisao ovaj članak. Ali tu nema nikakvih novih podela. Te podele postoje još od raspada bivše Jugoslavije. U članku pretpostavljam da traganje za podelama zapravo održava mir kao krajnji cilj, o kojem bi svi trebalo da vode računa".
Hrvatsko pitanje Les bi rešio uspostavom trećeg entiteta, koji bi imao pretenziju da se pripoji Hrvatskoj.
"U ovom trenutki to nije veliko političko pitanje, ali je moguće, Neke će se stvari morati dogoditi. Vidim da se javljaju tvrdi nacionalistički sentimenti, sa idejom absorpcije hrvatske manjine time što će se proširiti hrvatska država".
"Nakon tog procesa, ostala bi Bosna kao nezavisna država koja bi bila bazirana na prostor Sarajeva i ostale delove, minus Republika Srpska i hrvatski delovi, odnosno trećeg entiteta. Moguće je i da bi se Srebrenica i delovi RS sa bošnjačkom većinom mogli pridružiti bosanskoj državi. Srbi i Bošnjaci bi trebalo da o tome raspravljaju", rekao je Less o tome šta bi bilo sa Bošnjacima.
Ambasada UK u Sarajevu: Lesovi stavovi nemaju veze za razmišljanjima Londona
Inače, ambasador Ujedinjenog kraljevstva u Sarajevu Edvard Ferguson ogradio se ranije danas od stavova iznetih u Lesovoj analizi objavljenoj u američkom časopisu Forin afers, rekavši da su to stavovi bivšeg službenika britanske vlade i da nemaju niakve veze sa razmišljanjima vlade UK.
''Ovo su stavovi bivšeg službenika koji više ne radi za Vladi Ujedinjenog Kraljevstva. Ova analiza prepuna manjkavosti ni na koji način ne predstavlja razmišljanja Vlade Ujedinjenog Kraljevstva. Ujedinjeno Kraljevstvo je snažno posvećeno suverenitetu, teritorijalnom integritetu i političkoj nezavisnosti Bosne i Hercegovine, kao i drugih zemalja u regionu. Nema prekrajanja granica na Balkanu", kazao je Ferguson za N1 BiH.
U Lesovoj analizi se, između ostalog, navodi da treba omogućiti secesiju nekih teritorija od postojećih država i spajanje sa matičnim zemljama, možda u početku kao autonomne regije.
"Hrvatski entitet" u BiH će se spojiti s Hrvatskom, Republika Srpska i sever Kosova sa Srbijom; Preševska dolina, zapadna Makedonija i najveći deo Kosova s Albanijom. U međuvremenu, Crna Gora, koja može ostati bez albanske enklave, mogla bi ostati nezavisna ili spojiti se sa proširenom Srbijom", naveo je Les.