7 PRIČA O PESMAMA I NJIHOVIM AUTORIMA: Ovako je nastao Tomin hit Dotako sam dno života!

Predstavljamo neke od najvećih hitova narodne muzike i ljude koji su ih napisali

Razočaran i duboko potresen, Toma Zdravković vratio se u Jugoslaviju i o tom iskustvu napisao pesmu
Najveći boem socijalističke Jugoslavije, čovek koji je opevao svoje najtananije emocije, muzičar koji je za života ušao u legendu, ostavio je pesme koje žive i pevaju se i danas.

Toma Zdravković rođen je 1938. u Aleksincu kao jedno od petoro dece u siromašnoj porodici mesara i domaćice, ali se ubrzo s roditeljima preselio u Pečenjevce, rodno mesto svog oca, u blizini Leskovca.

Jedne večeri 1958. Silvana Armenulić, tada nepoznata kafanska pevačica, prolazeći kroz leskovački park, primetila je na klupi mladića koji se smrzavao. Započela je razgovor s njim i saznala da je došao iz sela na audiciju, ali da nije prošao, i da sada nema para ni za autobusku kartu do kuće. Velikodušna, kakva je bila, povela ga je sa sobom, nahranila i muzičare iz svog orkestra zamolila da mu daju nekakav posao. Mladić je tako počeo da se druži s njima, da bi jednom, u nekoj kafani, s njima i zapevao. Mladić se zvao Toma Zdravković, a ostalo je istorija.

Siromašna porodica

Iz Leskovca kasnije prelazi u Beograd, gde je tri godine svako veče od osam do četiri ujutro pevao u „Gradskom podrumu“. Seliće se onda gonjen svojim unutrašnjim demonima i ljubavima u Tuzlu, Zrenjanin, na Sveti Stefan... i svuda će osvajati publiku svojim pesmama. Vrhunac slave doživeće tek osamdesetih, kada mu je zdravlje već bilo ozbiljno ugroženo alkoholom. Pio je do smrti, ignorišući preporuke lekara koji su ga lečili od raka prostate. Ženio se četiri puta, ali je od svojih supruga jedino Cetinjanki Nadi, s kojom je u braku bio tek nekoliko meseci, posvetio pesmu.

Toma je pre svega kompozitor, pisac tekstova i stvaralac, pa tek onda pevač - pevao je jer se od nečega moralo živeti. Skoro sve tekstove za svoje pesme pisao je sam, i sve su bile autobiografske, uglavnom o kafanskom životu i neuzvraćenim ljubavima. To su i danas veliki hitovi: „Da l‘ je moguće“, „Branka“, „Dotako sam dno života“, „Kafana je moja sudbina“, „Prokleta nedelja“... Njegove pesme izvodili su i svetski muzičari: „Ciganka“ je postala hit francuskog pevača Enrika Masijasa, a zvezda italijanske kancone Al Bano postigao je uspeh s pesmom „Ludi Toni“.

U vreme kad je bio zvezda, za njegovim kafanskim stolom sedeli su akademici, fudbaleri, glumci, profesori univerziteta... Zarađivao je velike sume, ali ih je nemilice i trošio. Kad je ostao bez dinara, uveren da će brzo umreti zbog zdravstvenih problema, pobegao je prvo u Ameriku, a potom se 1974. zaputio u Kanadu.

Vređanje legende

Iseljenici iz Jugoslavije želeli su da na „muzikantu“ dokažu svoj uspeh u životu - počeli su da ga omalovažavaju i da mu se rugaju, da govore da je propao i da više niko neće da ga angažuje da peva, pa je zato došao kod njih. Razočaran i duboko potresen, Toma Zdravković vratio se u Jugoslaviju i o tom iskustvu napisao pesmu „Dotako sam dno života“.

Preminuo je 30. septembra 1991. u Beogradu, gde je i sahranjen na Centralnom groblju. Kod njega nisu našli ni pare za sahranu, sve je propio i prokockao.