Zapošljavanje ključno za inkluziju osoba sa invaliditetom

Veoma je značajno i učešće osoba sa invaliditetom u kreiranju programa i reformi raznih sistema i politika koje donose država i lokalna uprava, rekla direktor Balkanskog fonda za lokalne inicijative Mia Vukojević

BEOGRAD - Na konferenciji o inkluziji osoba sa invaliditetom koja se održava u Beogradu rečeno je da je zapošljavanje ključno za ovu kategoriju ljudi, kao i da u njihovu inkluziju moraju da se uključe sve društvene institucije.

Direktor Balkanskog fonda za lokalne inicijative (BCIF) Mia Vukojević rekla je na otvaranju skupa "Preko zapošljavanja do inkluzije osoba sa invaliditetom u Srbiji" da je za zapošljavanje osoba sa invaliditetom važno da BCIF radi u partnerstvu sa drugim zemljama koje imaju slična iskustva, kao i da mora da postoji partnerstvo institucija društva, biznisa, organizacija civilnog društva.

Prema njenim rečima, veoma je značajno i učešće osoba sa invaliditetom u kreiranju programa i reformi raznih sistema i politika koje donose država i lokalna uprava.

Ona je ocenila i da na području socijalne inkluzije najveći problem predstavlja socijalna tranzicija, u okviru koje je BCIF podržao oko 80 organizacija civilnog društva na pružanju, razvoju i održavanju socijalnih usluga.

Ona je dodala da se BCIF u kontekstu reforme sistema socijalne zaštite ugledao na evropske modele, ali pre svega na Holandiju.

Direktor holandske Fondacije "Soft Tjulip" Erik Bloemkolk je kazao da ta organizacija podržava slične organizacije van svoje zemlje koje žele na razne načine da pomognu osobama sa invaliditetom, starijim ljudima i osobama sa psihijatrijskim problemima.

Bloemkolk je dodao da u Srbiji postoje realne mogućnosti da se pomogne osobama sa invaliditetom i nemoćnim ljudima, kao i da Srbija ima mogućnosti da izbegne greške koje je napravila Holandija.

On je naveo da je Holandija u prvom trenutku smatrala da su potrebne institucije van gradskih centara, ali je to bilo pogrešno, jer su ljudi bili odvojeni od društva i svakodnevnih zbivanja.

Otvarane su posebne ustanove i centri dnevne nege, ali se i to pokazalo neadekvatnim, jer je poenta da ljudi sa posebnim potrebama budu što više uključeni u društvo jer se time poboljšava i kvalitet njihovog života.

"Osobe sa invaliditetom bi trebalo da rade sa ostalim ljudima, da žive u običnim zgradama, da im bude omogućeno da koriste prevoz kao i ostali njihovi sugrađani", istakao je Bloemkolk i kolegama iz Srbije poželeo da nastave proces inkluzije sa porukom da ostvare saradnju sa privatnim sektorom.

Svoje iskustvo iz svakodnevnog života, sa učesnicima konferencije podelili su predstavnici Grupe za samozastupanje osoba sa intelektualnim teškoćama Eufemija Grgurov i Marinko Šokac, koji su izrazili zadovoljstvo što rade.

Šokac je takođe angažovan u takozvanom mobilnom timu, pomažući ljudima koji ne mogu sami sebe da opsluže.

Grgurov i Šokac su izrazili nadu da će se poboljšati položaj osoba sa posebnim potrebama po pitanju zapošljavanja, kao i mogućnost većeg druženja.