Tokom prošle nedelje Savet za inostrane odnose je na listu najvećih izazova koji stoje pred SAD stavio potencijalni rat NATO-Rusija, probleme na Korejskom poluostrvu i terorizam
Međutim, to nisu jedine opasnosti. Sputnjik istražuje sa kojim izazovima svet može da se sretne tokom 2017. godine.
Novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa će sačekati mnoga spoljnopolitička žarišta u momentu kada stupi i zvanično u Ovalnu sobu.
Tokom prošle sedmice uticajni američki skup eksperata CFR, koji čine visoki političari, akademici i poznate medijske ličnosti, objavio je svoju godišnju anketu o "Top međunarodnim problemima", koji mogu imati uticaj na nacionalnu bezbednost SAD u 2017. godini.
Po njima, najozbiljnije opasnosti su moguća "ozbiljna vojna konfrontacija" između Rusije i NATO-a i eskalacija tenzija na Korejskom poluostrvu usled nagomilavanja trupa i velikih vojnih aktivnosti.
Pored toga, smatraju i da su sajber napadi stranih sila i terorizam takođe ozbiljni problemi za SAD. Kao važne probleme naveli su i rast nestabilnosti u Avganistanu, tursko-kurdske sukobe kao i eskalaciju rata u Siriji, mada je uticaj tih sukoba na SAD kategorisan kao "umeren".
Kao ostale pretnje navodi se mogući vojni sukob između Kine i američkih saveznika u Istočnom i Južnom kineskom moru, ali CFR optimistički ocenjuje da je mogućnost za to "veoma niska".
Kolumnista Robert Farli je za sajt CFR-a pisao o glavnim pretnjama globalnoj bezbednosti u toku 2017. godine. U članku je naveo niz važnih faktora koji, u kombinaciji, mogu da stvore takvu situaciju među velikim silama -SAD, Rusijom i Kinom, koju opisuje kao "najneizvesniju" posle veoma dugog vremena.
Ova neizvesnost će primorati lidere velikih sila na prevenciju "nekoliko veoma opasnih kritičnih tački koje se mogu zapaliti" i eskalirati u sukob između njih.
Farli piše da napetost na Korejskom poluostrvu vrlo lako može biti jedan od najopasnijih izazova za dolazeću Trampovu administraciju.
Komentarišući napore Pjongjanga da izgradi sopstvene nuklearne i raketne kapacitete, analitičar sugeriše da bi praćenje od strane Vašingtona koje uključuje i preventivu, moglo da dovede do totalnog rata, naročito ako dođe do greške u proračunima pri prvom severnokorejskom lansiranju rakete.
Po Farliju, Sirija je veoma moguće drugo potencijalno žarište i tačka potencijalnog sukoba. Iako je CFR degradirao uticaj mogućeg sukoba za američke interese sa „visok“ na „umeren“, analitičar priznaje da je malo verovatno da će se Trampova administracija konfrontirati sa Moskvom i Damaskom, ali da opasnost od slučajnog „sudara“ i naknadne eskalacije ipak ostaje.
Stoga, ako bilo koja od strana bude sprovodila operaciju napada, kao što se već desilo u septembru kada je američka avijacija ubila 60 sirijskih vojnika u blizini Deir el Zora na istoku Sirije, to bi moglo proizvesti „pritisak da se uzvrati i izvrši odmazda“, ističe Farli.
Sledeća pretnja koja bi se, po ovom analitičaru, mogla pretvoriti u nešto veće je američko-rusko-kineski okršaj u sajber prostoru.
Ukazujući na tekuće skandale zbog ruskog navodnog hakovanja američkog izbornog sistema, analitičar smatra da SAD mogu osetiti pritisak da „reaguju na ono što smatraju rusko-kineskom“. Ovo se, po njemu, „može završiti time da se američka vlada gurne u veliki broj odgovora koji bi mogli stvoriti nesrećnu spiralu eskalacije“.
Prema Farliju, indijsko-pakistanski pogranični spor u Kašmiru je još jedna bolna tačka koja može dovesti do eskalacije sukoba u Evroaziji. Tramp je vrlo kolebljiv, i to ostavlja prostor obema stranama da počnu sa agresivnijim vojnim operacijama duž linije razgraničenja.
Konačno, iako CFR procenjuje da bi do sukoba između Rusije i NATO moglo doći zbog „asertivnog ruskog ponašanja u Istočnoj Evropi“, Farli ukazuje da kratkoročno očekivana deeskalacija između Moskve i Vašingtona pod Trampom ipak može dovesti do smrtonosnih posledica.
Na kraju, iako to Farli u svojoj analizi ne pominje, postoji mogućnost velikog vojnog sukoba između Kine i SAD, možda čak i veća nego što je ona to bila pod Obaminom administracijom koja je poslala brodove ka Južnom kineskom moru kako bi osporila kineske pretenzije prema tim oblastima.
Tokom protekle sedmice, Tramp je optužio Kinu za „krađu“ izviđačkog drona američke mornarice, dok je Peking izuzetno naljutilo nipodaštavanje politike „Jedne Kine“ zbog njegovog odnosa prema Tajvanu i najava da bi se mogao sresti i sa Dalaj Lamom kog Kinezi smatraju separatistom.