Bend svira, bina je tu i mikrofon stoji. Ostalo je na njemu, poručuje sarajevski muzičar uoči koncerta u Beogradu
Davor Sučić, poznat kao Sejo Sekson, gitarista je i osnivač bosanskohercegovačkog rok benda Zabranjeno pušenje, a pred koncert 2. januara u Domu omladine za Kurir govori o pomirenju sa Neletom Karajlićem i tome gde su danas junaci njihovih pesama.
- Zabranjeno pušenje dugovečnost najviše duguje tome što su roditelji određene stvari u kojima su uživali prenosili mladim naraštajima. Moj stari me nije puno davio muzikom svog vremena, ali imao je potrebu da mi kaže da je Frenk Sinatra veliki pevač i da treba da poslušam njegovu neku pesmu ako želim da budem civilizovani omladinac. Roditelji tako svojoj deci pričaju o dobrom albumu ili koncertu nas, Partibrejkersa, Haustora i drugih bendova.
Postoji li opasnosti da crkne „maršal“ ili ste zvuk poverili drugom proizvođaču?
- Žao mi je što više ne postoji fabrika „Čajavec“. Bilo bi prikladnije danas reći da je crkao „rudi čajavec“, što bi bilo poželjno. Držimo se i dalje starog dobrog „maršala“ i rizikujemo na svakom koncertu.
Koje su vaše novogodišnje želje? Lične i za raju koja vas voli u Beogradu i Srbiji?
- Želim da živimo što bolje, da budemo bliže i pomažemo jedni drugima, da bude lepih utakmica i predstava. Moja lična želja je da završim film „Pišonja i Žuga“.
Kada ste pisali pesme, da li ste bili svesni koliko je mračno predviđanje u njima?
- Nismo. Da smo znali da smo tako dobri vizionari, verovatno bi se obogatili na sportskoj prognozi. Ne pridajem nama velike proročanske moći za raspad Jugoslavije. Za nas je to bio nadrealizam i igrali smo se tim stvarima, koje su bile luđe od stvarnosti. Danas je stvarnost luđa od nas. Možda je to razlog što rimejk „Nadrealista“ ne uspeva. Život je postao luđi od svih naših scenarija.
- Za svaku pesmu nije postojao stvarni lik, neki su bili deo umetničke slobode. Svaki grad i sredina ima svog Šekija, Amela i Murgu. Princip je isti, sve ostalo su nijanse, što bi rekao Balašević. Pesme su ušle u srca ljudi, što nismo očekivali. Vokalna priča vrlo lako postaje univerzalna.
Gde je danas Guzonjin sin?
- Guzonjin sin je danas u politici. Našao je put do uspeha. Podobni su postali puno važniji nego sposobni. Naš Guzonjin sin je iskoristio tranziciju.
Večito pitanje za kraj intervjua - Nele Karajlić i Sejo zajedno na istoj bini, da li to ikad može ponovo da se desi? Nele je u intervjuu za Kurir između redova najavio da bi voleo da se opet okupite.
- Ovo nije pitanje za mene. Bend svira, a bina je tu i mikrofon stoji. Ostalo ćete morati da pitate Neleta.
Propali fudbaler
LOPTU SAM ZAMENIO MIKROFONOM
Da li je tačno da ste kao Loša i Brega u gimnaziji otišli na popravni iz fizičkog?
- Odrastao sam pored stadiona Koševo. Prvo sam naučio da igram fudbal pa da hodam. Plakao sam kad su me otpisali iz mlađih sekcija. Kupio sam tada prvu gitaru. Rokenrol je dobio, a fudbal izgubio.
Ljubomir Radanov