Teroristički napadi na zalivske zemlje bili su retki, ali povratni efekat haosa koji Islamska država izaziva u Siriji i Iraku, njegove društvene i ekonomske implikacije, ukazuju na sve nesigurniju budućnost
"Ako se dešavanja u našoj zemlji ne privedu kraju, teroristi će se pokrenuti ka njima iz svih pravaca. Na kraju će videti šta im stiže. Živi su samo zato što imaju novac".
Kilovo upozorenje igralo je na kartu straha koji se već oseća u Zalivu. Saudijska podrška pobunjenicima koji se bore protiv Bašara al Asada prolongirala je rat i dovela do nepredviđenih efekata. Zalivske zemlje sada se suočavaju sa prilivom militanata koji beže sa bojnih polja u Siriji i Iraku gde Islamska država i Nusra Front trpe poraze.
Prema podacima organizacije "Soufan Group", oko 2.500 Saudijaca bori se u džihadističkim grupama, što je najveća brojka u svim zalivskim zemljama. Nasuprot tome, samo 70 Kuvajćana bori se na strani terorista.
Pretnja Islamske države prisutna je i unutar Saudijske Arabije - prema podacima eksperta za terorizam Mustafe Alanija iz Centra za istraživanje Zaliva (GRC), Rijad je uhapsio preko 500 ljudi od 2014. godine zbog navodne povezanosti sa Islamskom državom.
Prisustvo Islamske države omogućava joj da igra na duboko ukorenjene probleme koji unose razdor među zalivske zemlje, a možda najjači adut od svih jesu verske podele unutar muslimanskog sveta - na meti napada Islamske države u Saudijskoj Arabiji do sada su se uglavnom nalazili šiiti.
Udari na šiite postali su prepoznatljiva karakteristika Islamske države. Ovu praksu uspostavio je Musab al Zarkavi, vođa Islamske države tokom ranog perioda u Iraku, koji se odvojio od politike Ajmana al Zavahirija, vođe Al Kaide, čiji je stav bio da su meta isključivo ne-muslimani.
Iako je militantna mreža u Saudijskoj Arabiji još uvek nerazvijena i čine je uglavnom manje, slabo povezane ćelije, ove grupe od dve do tri osobe mogu biti naročito opasne pre svega jer ih je teže detektovati i pratiti, a zatim i zato što se uglavnom radi o takozvanim "samotnjacima" koji izvode napade u sopstvenoj režiji, dok Islamska država kasnije preuzima odgovornost.
Ipak, i pored svih slabosti, Islamska država i dalje je provlačna među onima koji sanjaju o nekakvoj "islamskoj renesansi". Činjenica da je ova teroristička organizacija inspirisana vrstom vehabizma koji je zvanično versko učenje pustinjskog kraljevstva, samo povećava mogućnosti radikalizacije u zemlji.
Islamska država je više puta odbacila legitimnost porodice Saud, koju smatra agenturom SAD, a samoproglašeni kalifa Abu Bakr al Bagdadi lično je pretio Rijadu optuživši ga za naklonjenost Zapadu i navevši da Saudijska Arabija ne predstavlja istinski sunitski islam.
Bagdadi je svoje pristalice pozvao da izvrše niz napada na Saudijsku Arabiju koja se "udružila sa neverničkim nacijama u ratu protiv islama i sunita u Iraku i Siriji".
Ono što zabrinjava vlasti u Rijadu jeste to što Bagdadijevi pozivi na nezapamćenim odlivom kapitala iz zemlje.
Iako zalivske zemlje tvrde da su obuzdale militantne pretnje, budućnost Islamske države u ovoj oblastima može biti daleko "vedrija" nego što to bezbednosne službe žele da priznaju.
Pogledajte još na portalu Newsweek.rs:
Zaglavljene u šezdesetim: Evo kako aviokompanije besramno eksploatišu žensku seksualnost (FOTO)
Bolje ništa, nego išta: Evo šta je Kina pogrešno naučila od Sovjetskog Saveza
Nova studija: Zašto religiozna iskustva i droga jednako utiču na ljude
Džaba funkcija: Najpopularniji Obama nije predsednik SAD
Otkriven svet nemuštog jezika: Naučnici preveli komunikaciju slepih miševa