7 PRIČA O POZNATIMA U ZATVORU Branko Vukelić: Dopisnik javlja Moskvi

Predstavljamo sportiste, glumce i pisce koji su proveli vreme iza rešetaka zbog krađa, ubistava ili političkog delovanja

Srbin je u Tokiju špijunirao za Staljina, ali kad je njegova grupa uhapšena, Moskva nije htela da prizna veze sa njima, pa je preminuo u zatvoru

Branko Vukelić rođen je 1904. u Osijeku, u porodici Srbina, oficira u austrougarskoj vojsci, i književnice Jevrejke. Školovao se u Zagrebu, i u to vreme je zbog levičarskih ubeđenja hapšen.

Zorgeova grupa

Zbog toga odlazi u Francusku, gde studira pravo i druži se s komunistima. Kad se 1931. vratio u Jugoslaviju da služi vojsku, proteran je kao komunistički agitator. Naredne godine zavrbovala ga je Staljinova obaveštajna služba. Upućen je u Tokio pod maskom dopisnika Politike, a u Japanu je bio deo obaveštajne mreže znamenitog obaveštajca Riharda Zorgea, koji je takođe bio akreditovan kao dopisnik nemačkih i danskih listova.

Njih dvojica su formirali grupu, u koju su uključili još dva japanska novinara. U Moskvu su radio-vezom, za koju je bio zadužen Vukelić, slali izveštaje sa informacijama i analizama ratnih planova Japana i Nemačke. Do informacija su dolazili analizirajući štampu i publikacije preko svojih novinarskih kontakata u krugovima industrijalaca i vojske, ali i zahvaljujući dobrim vezama u nemačkoj ambasadi u Japanu.

Tako je Zorge od zamenika vojnog atašea u nemačkoj ambasadi 15. juna saznao da će Hitler - uprkos mirovnom paktu - napasti SSSR, i to odmah javio u Moskvu. Ali još značajnija je bila informacija da se Japan neće odmah priključiti tom napadu, već će sačekati da Nemci okupiraju Moskvu. Ovo je Staljinu omogućilo da trupe sa Dalekog istoka angažuje u odbrani Moskve, čime je praktično određen ishod Drugog svetskog rata.

U oktobru 1941. godine Japanci su pohapsili članove Zorgeove grupe. On je pokušao da svu odgovornost preuzme na sebe, ali japanska kontraobaveštajna služba dobro je znala ko je imao kakve zadatke. Postojala je mogućnost da svi budu razmenjeni za japanskog generala koga je u zarobljeništvu držala Moskva, ali Rusi nisu hteli da priznaju da su Rihard Zorge, Branko Vukelić i ostali radili za njih. Staljin nije hteo da kvari odnose s Japanom, s kojim formalno nije bio u ratu.

U jesen 1943. godine Zorge i jedan Japanac osuđeni su na smrt, a Vukelić i ostali na doživotni zatvor. Umro je krajem 1944. godine od posledica mučenja i teških uslova u logoru... Tek 1965. godine Sovjetski Savez je priznao da je Branko Vukelić bio njegov špijun. Kao borca protiv fašizma, Prezidijum Sovjetskog Saveza posthumno ga je odlikovao Ordenom Otadžbinskog rata prvog stepena.

Sin prevodilac

Vukelić se još kao mladić oženio jednom Osječankom i s njom dobio sina. Kad su pošli u Japan, ostavili su ga kod njenih roditelja. Ali taj brak se raspao zbog Vukelićeve veze sa studentkinjom engleskog Jošiko Jamasaki, s kojom se venčao 1940. godine. Ona mu je 1941. rodila sina Hirošija.

Šezdesetih godina prošlog veka Hiroši Jamasaki Vukelić posle početnog obrazovanja u Japanu dobio je stipendiju jugoslovenske vlade i došao u Beograd da studira ekonomiju. Ali brzo je prešao na izučavanje jezika, pa je na japanski preveo Njegošev „Gorski vijenac“ i dela Vuka Karadžića...