EMOTIVNI RADE ŠERBEDŽIJA: Smrt Ljube Tadića me je slomila

Tada sam radio na novom romanu, nisam mogao da nastavim. Tek nedavno sam smogao snage, a poslednju pesmu napisao sam kada mi je umrla majka. To me je ubilo, rekao je slavni glumac i pisac

Glumac Rade Šerbedžija promovisao je juče novo izdanje autobiografske proze „Do poslednjeg daha“, kao i zbirku izabrane poezije „Stranac“. On se prisetio svog prijatelja i kolege Ljube Tadića, što ga je potreslo te nije uspeo da zadrži suze.

Najbliža duša

- Meni najbliža duša bio je Ljuba Tadić. O bože, kako sam ga silno voleo. Najveći glumac na svetu. Bio je kontrabas koji je u času mogao postati violina. Savršenstvo snage, tehnike, inteligencije i, ono što je najvažnije, intuicije. Postoje glumci koji su odlični, ali im uvek fali nešto - Ljuba je imao sve - jedva je izgovorio Šerbedžija i nastavio:
- Intuicija je to ubitačno oružje nas glumaca kroz koje veoma osetljiva bića, kao što su upravo Ljuba ili Mira Stupica, govore istinu civilizacije. To nešto je zapisano i ostaje u vazduhu svakog teatra. Oni su ti glumački biseri.

Šerbedžija je otkrio i da ga je upravo vest o Tadićevoj smrti onemogućila da nastavi svoju novu knjigu.

Intuitivan

- Moje pisanje je rezultat te intuicije. Ne mogu da kažem za sebe da sam pesnik, pisac, već emotivno biće koje piše poeziju jer dolazi iz srca. Kada mi je majka umrla 1997. godine, napisao sam poslednju pesmu. To me je ubilo. Tako je bilo i sa novom knjigom, koju sada završavam. Kada sam saznao za Ljubu, nisam mogao više da pišem. Smrti su me zaustavile. Tek nedavno sam smogao snage da nastavim - otkrio je Rade.

On je rekao da je jako važno biti kritičan prema sebi.
- Reč dišemo i izdišemo, ali kada je jednom napišeš, više je ne možeš povući. Ona postaje pečat iza koga moramo da stojimo. Zato je knjiga „Do poslednjeg daha“, i ona je namenjena čistim dušama - zaključio je Šerbedžija.