Pre gotovo 100 godina, 30. decembra 1916. godine, svoj život je u hladnoj Nevi skončao jedan od najmisterioznijih ljudi XX veka.
Grigorij Raspućin je bio ruski siromašni seljak, koji će, zahvaljujući burnom životu, postati jedan od glavnih savetnika i prijatelja ruskog cara Nikolaja II, poslednjeg ruskog cara. Mistik i samoprozvani sveštenik, Raspućin će 1915. postati jedan od vodećih ljudi carstva. Njegov život je obavijen velom tajne, baš kao i njegova smrt. Tog 30. decembra 1916. godine ubijen je u Petrogradu, bio je žrtva tajanstvene zavere u organizaciji rođaka cara Nikole II.
Raspućin, rođen 21. januara 1869. u selu Pokrovsko, danas je na glasu i zbog svojih čuda i orgija. U petrogradskom društvu je ekscentrični Raspućin bio obožavan. Negovao je reputaciju pobožnog, svetog čoveka, vidovnjaka i iscelitelja, sposobnog da izleči prestolonaslednika Alekseja od hemofilije. I dok je sticao ugled i politički uticaj kao “carev šaptač”, stekao je i mnoge neprijatelje.
Vek posle njegove smrti, muzej u Pokrovskom odaje počast svom najpoznatijem stanovniku. Raspućinova rodna kuća više ne postoji, ali u susednoj, u kojoj su živeli njegovi rođaci, smešten je memorijalni muzej, koji obilaze turisti iz cele Evrope.
“On je često boravio u ovoj kući i u njoj se gotovo ništa nije promenilo od njegove smrti”, rekla je Marina Smirnova, kustos muzeja.
“Nažalost, Raspućin je bio lutalica pa nije sačuvao mnogo svojih predmeta”, dodaje ona. Autentične su njegova stolica, tanjir, ogledalo i putni kovčeg.
Muzej je otvoren odmah nakon pada komunizma, koji ga je zabranjivao.
(Index)