Danilo ili Danijel bio je starozavetni prorok o kome svedoči Biblija u Knjizi o Danilu. Ime Danilo u prevodu znači Sudio mu bog, a danas je njegov dan.
Prema Knjizi o Danilu, u mladosti, Danilo je odnet u Vavilon gde je bio u službi suda u nadležnosti Ašpenaza. Danilo je tamo postao poznat po tumačenju snova i uspeo je da postane jedna od najznačajnijih ličnosti u vavilonskom sudu.
Pravoslavni hrišćani proslavljaju Danila kao sveca i proroka. Judaizam smatra Knjigu o Danilu sastavnim delom jevrejskog zakona, ali ne priznaje Danila za proroka. Islam priznaje Danila za proroka, iako se on ne pominje eksplicitno u Kur'anu.
U trećoj godini vladavine Joakima (606. p. n. e.), Danila i još tri mladića po imenu Hananija, Mišael i Azarija su odneli u Vavilon, zajedno sa nekim od sudija prvog hrama. Pošto je Danilo bio u obavezi da uđe u službu kralja Vavilona, u skladu sa njihovim običajima, primio je haldejski ime Baltazar, odnosno, princ Bel.
Dok je bio u Vavilonu, vrlo verovatno je boravio u Navukodonosorovoj palati. Ipak, Danilo i njegova tri druga sačuvali su svoj izrazito jevrejski verski i kulturni identitet, identitet koji bi pre ili kasnije došao u sukob sa paganizmom vavilonskog suda.
Danilo je poznat i po svom tumačenju Navukodonosorovog sna, kojim je pomogao kralju da spase sebi život i sačuva kraljevstvo. Za uspešno čitanje reči Anđela Božijeg na grobu, Danilo je nagrađen od strane Vavilonaca ljubičastim plaštem i uzdizanjem na rang „trećeg vladara“ kraljevstva. Veruje se da je zvanje „drugi vladar“ nosio Baltazar, sin Navukodonosorov.
Nakon persijskog osvajanja Vavilona, Danilo je zadržan od strane „tri poglavara“ carstva za vreme vladavine Darija, te je stoga bio praktično na čelu državne uprave, uz mogućnost da izvede Jevrejski narod iz ropstva (Danilo 9), što je i učinio omogućivši im da se vrate u svoju domovinu, iako se on nije vratio sa njima.
Danilo je zbog vernosti jevrejskom Bogu bio izložen progonu od strane suparnika unutar kraljevske administracije. Njegova tri prijatelja su bačena u užarenu peć zbog odbijanja da se poklone vavilonskom kralju Navukodonosoru kao bogu, ali su na čudesan način spaseni.
I Danilo će godinu dana kasnije, biti bačen u lavovsku pećinu iz istih razloga, ali je i on čudom spasen, nakon čega vavilonski kralj izdaje dekret o poštovanju „Danilovog boga“ (Danilo 6:26). To će umnogome uticati i na konačno proglašenje kraja jevrejskog ropstva u Vavilonu (536 pne).
Danilo je postao prorok u poznim godinama života. Njegova proroštva pominju kasnije i drugi jevrejski proroci: Isaija, Jeremija i Jezekilj. Pravoslavna crkva slavi Svetog proroka Danila, zajedno sa tri mladića, 17. decembra.
Narodni običaji i verovanja
U Srbiji se nekada verovalo da je ovaj dan dobar za gatanje, proricanje i gledanje budućnosti. U nekim krajevima stariji ljudi i danas znaju da noćas treba gledati u nebo i tražiti zvezde. Ako ih ima, naredna godina će biti rodna. Ako je oblačno i tmurno, čeka nas sušna 2016. godina.
Postoji verovanje da na praznik Svetog proroka Danila treba deci obući nešto novo od odeće, pa makar to bile i čarapice. To je uspomena na tri mladića koja su sa svetiteljem odvedena u ropstvo, ali su svejedno poživela i imala dobar život.
(EPK/Wikipedia)