Jedni kažu da su znali da Deda Mraz ne postoji, drugi i danas veruju u njega, a svi se slažu da je period kad su kao deca dočekivali najveseliju noć bio predivan i nezaboravan
Novogodišnjim praznicima najviše se raduju deca, a ova euforija nije zaobilazila ni brojne poznate ličnosti kad su bili klinci.
Oni se i danas rado sećaju prazničnih dana, koji su bili ispunjeni bogatim trpezama, slatkišima, ali i poklonima. Naravno, nezaobilazno je bilo slikanje s Deda Mrazom, iako pojedini tvrde da su znali da on nije stvaran, ali ipak nisu odbijali njegove darove. Neki i danas veruju u njega. Svi oni su se prisetili šta je za njih predstavljala Nova godina, a vrlo rado su podeli i fotografije iz detinjstva i uspomene na trenutke bezbrižnosti i sreće.
Aleksandar Karađorđević , prestolonaslednik
Usrećile su me makete aviona
Najlepše novogodišnje uspomene vezuju me za zimovanja s roditeljima u Alpima. Ova fotografija nastala je u Gštadu u Švajcarskoj 1954, u vreme kada sam pohađao školu Rosej. Sećam se da sam kao novogodišnji poklon dobio setove za modelarstvo, koji su u to vreme bili veoma popularni. Mojoj radosti nije bilo kraja, a naredne dane sam provodio sklapajući makete aviona, vozova, automobila.
Sestra mi je najdraži „poklon“
Novu godinu sam proslavljala uvek u krugu porodice. Uvek je tu bilo uzbuđenja, jelka je bila obavezna, a oko kićenja i aranžiranja sam se otimala s tatom, jer je on kao arhitekta bio najprecizniji i najpozvaniji da „projektuje“ izgled naše jelke. Jedan od najlepših poklona za Novu godinu dobila sam sa sedam godina, a to je bila moja sestra Ivana. Inače, u Deda Mraza nisam verovala, znala sam ko stoji iza te maske. Verovala sam jedino u Boga.
I danas verujem u Deda Mraza
Radovala sam se paketiću, okićenoj jelci za Novu godinu. I dan-danas verujem u Deda Mraza zato što verujem u dobrotu, verujem u ljude i još uvek je Nova godina za mene nešto posebno. Kao bajka s hepiendom.
Morala sam da zaslužim paketić
Novu godinu iz detinjstva ne pamtim po skupim i raznovrsnim poklonima, već po priredbama koje smo pravili povodom dolaska Deda Mraza i učenju recitacija i pesama kojima je trebalo da zaslužimo taj paketić. Stvarno sam verovala da ako dobro ne ispevam pesmicu, neću dobiti poklon. Praznika se sećam i po mirisu krempite i pečenja. Pamtim i mamine dugačke novogodišnje haljine i minđuše, kao i tatu, koji pred zoru vraćajući se iz kafane peva „Kad sam bio mlađan lovac ja“.
Zauvek treba ostati dete
Na ovoj slici je mali Marko, a ja bih želeo da svi ljudi budu kao ovo dete i da uvek imaju pored sebe nekog čovečuljka o kome će brinuti, koga će voleti i ko će ih činiti srećnim. Želim svima u sledećoj godini da gledaju visoko, da misle široko.
Ćale je najbolji Deda Mraz
Verovao sam u Deda Mraza čak do svoje 12. godine, jedino mi je uvek bilo čudno što taj bradonja ima isti glas kao moj ćale. Voleo sam i poklone, ali sam od babe i dede uvek dobijao istu stvar - pidžamu. Jedne Nove godine dobio gitaru sam sa četiri žice, možda je to i odredilo moju budućnost.
I sada se sećam mirisa jelke
Novu godinu iz detinjstva pamtim po mirisu prirodne jelke s busenom, ujaku maskiranom u Deda Mraza i ćurki koju je spremala baka. U sećanju mi je ostao i novogodišnji program tada, na sreću, jedine - državne televizije. Inače, ove godine obeležavanje ćemo podrediti jednogodišnjoj ćerki Jovani, kojoj ćemo u novoj godini podariti brata ili sestru.
Deca su se igrala, matori se opijali
Kao klinca mnogo me je zabavljalo kićenje jelke i sve u vezi s novogodišnjim čestitkama. Moji su u Nemačkoj Novu godinu proslavljali s prijateljima, pa su se deca igrala, a stariji opijali. Kad smo se vratili u Jugoslaviju, proslavljali smo u krugu porodice, uz prvi program TV Beograd, gde su narodnjaci, a moja sestra i ja smo hteli drugi program i zabavnjake. Deda Mraz kod nas nikad nije bio aktuelan.
Volela sam priredbe
Uvek sam volela novogodišnje praznike i sve što ide uz to. Volela sam i da učestvujem u priredbama za Novu godinu. Praznik sam uvek provodila u krugu porodice s roditeljima i bratom Markom.
(E. K.)