Pored dragocenih fotografija uredno poslaganih u albumima, Saša Ilić našem reporteru pokazao i zid na kom se nalaze njegovi uramljeni dresovi, kao i brojna priznanja koja je dobijao tokom bogate karijere
Pune dve decenije prošlo je otkad je 26. oktobra 1996. kapiten Partizana Saša Ilić debitovao u crno- belom dresu na susretu protiv Borca u Čačku (10:0), a Kurir je dobio tu privilegiju da s legendarnim fudbalerom prelistava albume u kojima se nalazi istorija jedne od najvećih fudbalskih karijera na ovim prostorima.
Iskusni fudbaler nas je dočekao u svom domu i dok su ćerkica Neva (4) i sin Nikša (7) trčkarali oko stola, Sale ja s nama evocirao uspomene uspešne karijere.
Supruga Tijana, čijom zaslugom su ne samo sakupljene sve ove fotografije već i uredno ukoričeni i hronološki poređani svi isečci iz novina prvotimca s najviše nastupa za tim iz Humske, nije želela da ometa ovaj svojevrsni fudbalski vremeplov i pustila je Sašu da se sam priseća i ponovo proživljava sve trenutke.
- Auuu, čega sve ovde ima. I sam sam zaboravio. Ajde sedite, pa da počnemo - rekao je na početku Ilić.
Pored sređenih albuma, sortiranih po klubovima u kojima je nastupao i onog posvećenog Sašinim nastupima u nacionalnom timu, u stanu je svoj deo pronašao i zid na kom se nalaze uramljeni Ilićevi dresovi, kao i brojna priznanja koja je dobijao. Takođe, na jednoj polici se nalaze i dresovi inostranih klubova koje je kapiten crno-belih skupljao ovih 20 godina, a kojih, prema gruboj proceni, ima više od 70.
Larisa 2009. godina
- Nisam dugo bio u Larisi, samo nekoliko meseci na pozajmici, ali sam tamo imao priliku da igram s izuzetnim igračima. Na ovoj fotografiji slavim pogodak protiv AEK i tu su legendarni Stelios Janakopulos i Nikos Dabizis. Taj meč smo izgubili 2:3, iako smo vodili 2:1, a ja sam bio strelac drugog gola za Larisu.
Selta 2004.
- Selta je te 2004. godine, kad sam u Vigu proveo oko šest meseci, imala ozbiljnu ekipu. Klub je igrao osminu finala Lige šampiona, ali je na kraju ispao iz španske lige. Primera je takvo takmičenje da kad uđete u probleme, teško se iz njih vadite i tim je otišao u Segundu. Sa mnom u ekipi je bio i nekadašnji igrač Partizana i reprezentacije Savo Milošević, dok je na klupi sedeo Radomir Antić.
Galatasaraj 2007.
- Mnogo puta sam rekao da je posle Partizana Galata moj drugi omiljeni klub i evo, po 5.764 put ću reći da sam napravio najveću grešku kad sam iz Istanbula prešao u Salcburg. Uvek ću pamtiti derbi protiv Bešiktaša koji smo gubili, a ja s dva gola za minut preokrenuo rezultat. Tu je i osvajanje titule, kad smo 16 minuta čekali da se završi meč Fenerbahčea, koji je na kraju remizirao i mi smo bili šampioni. Mnogo velikih igrača je igralo sa mnom, a ova slika mi je posebno draga jer je na njoj Rigobert Song, koji je kasnije imao veliku tragediju kad je doživeo moždani udar.
Reprezentacija 2006.
- Često me pitaju da li sam mogao da odigram više utakmica za reprezentaciju, ali ja sam na svako okupljanje nacionalnog tima odlazio sa zadovoljstvom i na te stvari tako gledam. Ova fotografija je napravljena na SP u Nemačkoj tokom utakmice protiv Obale Slonovače, na kojoj sam postigao gol. Inače, u kvalifikacijama za taj Mundijal, pod vođstvom selektora Ilije Petkovića i njegovog pomoćnika Gorana Stevanovića, nismo primili nijedan pogodak i to je bio zaista veliki uspeh.
Dejan Ilić - Ovo je ili 1998. ili 1999.
- Svaka priča o večitom derbiju mora da se završi pričom o Dejanu Iliću. Nas dvojica smo i tada, baš kao i danas, bili dobri prijatelji, ali smo se tokom utakmica tukli i udarali kako smo stigli. Sve je to bilo u žaru borbe, svaki od nas dvojice je želeo da uradi najbolje za svoj tim i onda se to završavalo tako kako se završavalo. Bilo je žestokih udarca, ali to nikada nije pokvarilo naš odnos i danas se često prisećamo tih duela.
Dnjepar 2005.
- Ovo je fotografija s prve utakmice protiv Dnjepra u Beogradu, koja je igrana po izuzetno teškom vremenu, a završena je rezultatom 2:2. Na toj utakmici sam dobio nezgodan udarac i malo je falilo da ostanem bez oka, ali na sreću sve je dobro prošlo. Mi smo te sezone prezimili u Evropi, prvi put posle sezone 1989/90, što je bio ogroman uspeh, a u revanšu smo uspeli da izbacimo i Ukrajince. Zapravo, Partizan je to uradio bez mene, jer sam dobio crveni karton i ostavio igrače na cedilu, ali me je spasao Miroslav Radović onim golom u finišu utakmice.
Real 2003.
- Real Madrid je jedan od najvećih klubova na svetu, a te 2003. Partizan je protiv njega igrao u Ligi šampiona, i to kao prvi srpski klub kome je pošlo za rukom da igra to takmičenje, a oni su tada imali fenomenalan tim. Bili su to čuveni "galaktikosi". Činjenica da su u istom timu igrali Zidan, Ronaldo, Figo, Raul i Bekam govori sama za sebe. Igrali smo fantastično dve utakmice u kojima smo na golu imali sjajnog Đorđa Pantića. U Madridu smo poraženi posle gola Raula iz ofsajda, dok smo u Beogradu igrali bez golova, a ja sam imao fantastičnu priliku koju je praktično bilo nemoguće promašiti, ali ja sam, eto, i to uspeo. Taj promašaj nikad neću zaboraviti.
S peharom.
- Pehar šampiona s Partizanom sam osvojio 10 puta, a tri puta smo osvajali i nacionalni kup. Titulu sam još uzeo u Salcburgu i Galatasaraju, pa moram da kažem da sam zadovoljan tolikim brojem pehara, ali naravno da uvek hoću još i verujem da ću ove godine uvećati svoju kolekciju.
Smederevo 2012.
- Ne mogu ni da izbrojim koliko sam godišnjica braka, rođendana i ostalih važnih datuma propustio zbog obaveza u klubovima, ali to je život profesionalnog fudbalera i to je normalno. S druge strane, prisustvovao sam rođenju oba deteta i to mi je veoma važno. Ovo je utakmica protiv Smedereva u novembru 2012, kad mi se rodila ćerkica Neva. Tu noć je bila zakazana proslava, a ja sam u utakmicu ušao s stavom "daj da pobedimo što pre i idemo da se veselimo". Zbog toga sam u jednom duelu krenuo glavom gde nikako nije trebalo, protivnički igrač me je mahinalno vrhom kopačke udario u oko i izneli su me sa stadiona, a slavlje je, naravno, otkazano jer nisam bio sposoban za to.
Petlići 1988.
- U Partizan sam došao 1986, a registrovan sam 1988. Prošao sam sve kategorije, a ovo je fotografija iz petlića, gde je sa mnom igrao i Veljko Paunović, kasnije veliki igrač Partizana, Atletiko Madrida, koji je kao selektor omladinske selekcije Srbije postao šampion sveta. Kao što je poznato, debi u dresu Partizana sam imao u Čačku 1997, ali nemam fotografiju s te utakmice. Zapravo, mislim da je imam negde, ali ne mogu da je pronađem, a baš bih voleo.
Crveni karton 2002.
- Dešavalo mi se često na početku karijere da napravim glupost, dobijem crveni karton i ostavim ekipu na cedilu. Te stvari su se ponavljale i nikako ne mogu da kažem da su slučajne, mada sam pokušavao da ih opravdam velikom željom za pobedom. Ovo je fotografija posle večitog derbija u Humskoj na kom sam zaradio isključenje i ovako sedeo u tunelu, a mi smo izgubili 0:3. Crveni kartoni na važnim mečevima su mi se kasnije ponavljali, ali na sreću, posle nekog vremena sam se opametio i to mi se sada retko dešava.
Saša Ilić / Idealan tim sastavljen od mojih rivala
Bufon
Srna
Vidić
Kanavaro
R. Karlos
Zidan
Elgera
Ronaldo
Drogba
Širer
Ronaldo