BEČ) - Sada već prošla 2016. godina bila je jedna od najturbulentniji u Austriji, koja će pre svega ostati upamćena po najdužim predsedničkim izborima u istoriji zemlje, ali i ograđivanju zemlje od migranata.
Godina je počela predizbornom kampanjom za predsedničke izbore, koji su okončani tek u decembru izborom novog predsednika Austrije.
Februar je obeležila primena novog upravljanja granica, uvedenog zbog izbegličke krize, kako bi se ograničio i kontrolisao ulazak migranata u zemlju. Taj novi sistem upravljanja granicama predvideo je i bodljikavu žicu, koja je najpre podignuta na među prema Sloveniji, a kasnije i prema Mađarskoj.
U martu je, na inicijativu Austrije, usledilo zatvaranje balkanske rute, čime je drasticno smanjen broj migranata koji su uspeli da dođu u zemlju. Krajem aprila održan je prvi krug predsedničkih izbora, iz kojeg je kao pobednik izašao kandidat desničarske Slobodarske partije (FPÖ) Norbert Hofer, a uz njega u drugi krug ušao je nekadašnji šef Zelenih Aleksander van der Belen.
Pobeda Hofera izazvala je veliki strah širom EU, jer bi dolazak na čelo države jednog političara desnice mogao prouzrokovati domino efekat širom Unije, u kojoj iduće godine predstoje brojni izbori. U maju je održan drugi krug izbora, na kojem je veoma tesno pobedio Van der Belen, zahvaljujući glasovima predatih putem pošte, ali je ishod poništen od strane Ustavnog suda.
Na žalbu FPÖ Ustavni sud je konstatovao da je bilo brojnih nepravilnosti u prebrojavanju glasova pristiglih putem pošte, zbog čega je naloženo ponovavljanje glasanja. Takođe početikom maja, potpuno neočekivano, kancelar Verner Fajman podneo je ostavku na sve političke funkcije, a tako i na mesto lidera Socijaldemokratske partije (SPÖ).
On je bio dugo na meti kritike unutar stranke, posebno zbog gubitaka na raznim izborima, kako pokrajinskih, tako i lokalnih. Na mesto šefa SPÖ, a i kancelara imenovan je Kristijan Kern, dotadašnji šef Austrijske železnice (OeBB).
Kern je u SPÖ uneo novi duh, koji je očigledno naišao na odobravanje kod glasača, jer je u istraživanjima javnog mnjenja podigao rejting partije, ali i sopstvenu popularnost. Početkom jula dotadašnji predsednik Austrije Hajnc Fišer, nakon isteka drugog mandata, oprostio se od državne funkcije.
Dužnost predsednika Austrije preuzelo je Predsedništvo austrijskog parlamenta, a tri predsednika skupštine obavljaće do polaganja zakletve novog šefa države, sve obaveze predsednika. U septembru, samo dve nedelje pred zakazano ponavljanje drugog kruga predsedničkih izbora, Ministarstvo unutrašnjih poslova dobilo je brojne žalbe na izborni materijal.
Naime, građani, koji su zatražili da glasaju putem pošte dobili su na kućnu adresu listiće sa kovertama koje su imale problem sa lepkom. Pošto je konstatovao da je štamparija imala problem sa lepljivom smesom, te je koverta mogla da se odlepi, cime bi glas bio proglasen nevažećim, Ministarstvo je odlučilo da predloži odlaganje ponavljanje glasanja.
Parlament je prihvatio predlog i izbore pomerio na decembar, ali uz reformu izbornog spiska i pooštravanjem pravila za izborne komisije. Početkom decembra konačno je ponovljen drugi krug predsedničkih izbora, a posle duge kampanje, građani u izabrali Van der Belena zanovog predsednika države.
On je na izborima pobedio osvojivši 53,8 odsto glasova i u januaru će položiti zakletvu čime počinje njegov mandat.