"Donora mog srca nisam mogao da upoznam, ali sam mu neizmerno zahvalan, kao i svim lekarima u Minhenu koji su mi podarili novi život."
Kada smo stigli na dogovoreni razgovor sa porodicom Batković, ovo su bile prve reči Dejana Batkovića, mladića koji je dobio najbolju medicinsku negu u Nemačkoj, iako nije njihov državljanin!
Ni njegovi roditelji nemaju nemačko državljanstvo. Poreklom su iz Sombora i radili su svega godinu dana u Minhenu, kada je Dejanu koji je tad imao 15 godina, pozlilo.
- Prebačen sam u bolnicu, a posle svega 20 dana mi je u bolnici "Klinikum Groshadern" u Minhenu transplantirano novo srce. Sada imam 18 godina, odličan sam đak gimnazije u Minhenu i kad god mogu dođem u Sombor - kaže ovaj hrabri mladić.
On je objasnio kako je u Nemačkoj dobio novo srce.
- Za presađivanje novog srca potrebno je najviše šest sati da stigne od donora do primaoca. Sve se rešava u Eurotrnasplant sistemu. Znam da u našoj zemlji nisu takvi uslovi, ali je svaka donorska kartica važna. Da nije bilo tog dečaka, od koga sam dobio novo srce, možda ne bih preživeo - priča Dejan.
Kako objašnjava njegov otac Mirko, država Nemačka je za lečenje njegovog sina platila 1.289.000 evra!
- Toliko je koštalo presađivanje i bolničko lečenje jer je Dejan bio u bolnici dva i po meseca - objašnjava Mirko i dodaje:
"Država i dalje za njegove lekove plaća 7,5 hiljada evra, a naša obaveza je da platimo samo 50 evra svakog meseca. Dok nije postao punoletan za lekove smo plaćali čak i manje."
On objašnjava da su u Nemačkoj deca svima prioritet.
- To je bila naša sreća - kaže on.
Mladi Somborac, koji je za praznike sa roditeljima stigao u Sombor požurio je da prvo vidi stare drugare.
-Živim sasvim normalno, ali moram redovno da pijem lekove. Još u kalendaru imam obeležen 8. septembar kada sam operisan i dobio novo srce. Lekari u Nemačkoj veoma vode računa o tome kako živimo. Stalno odlazim na zajedničke izlete sa vršnjacima, koji su takođe imali transplatacije, a sa nama su uvek i lekari - priča Dejan.
Plaćeno bolovanje za majku dečaka
- Bili smo očajni kada su nam lekari saopštili dijagnozu - kaže Hida, dečakova majka, i dodaje: "Kada smo odlučili da odemo na rad u Nemačku nismo znali ni kako ćemo tamo živeti, ni kakav posao možemo da dobijemo. Moja majka Ruža je već tamo radila pa nama je ona pomogla, ali kada su nam rekli od čega Dejan boluje, nama se ceo svet srušio. Međutim, mi ne samo što smo bili oslobođeni svih troškova, već smo mogli da koristimo i bolovanje dok se on oporavljao, iako niko od nas nije imao njihovo državljanstvo. Muž i ja smo imali samo dozvolu za rad, ali to je bilo dovoljno da naš sin dobije najbolju negu".
(Blic/S.P. Špero)