Hitlerov veliki plan osvajanja sveta nije bio samo ludo maštanje, za ostvarenje svog ambicioznog cilj on je zaposlio neke od najboljih inženjera i tehnologa tog doba.
Nihov zadatak bio je da stvore sofisticiranu tehnologiju decenijama pre svog vremena. Stručnjaci su tajno razvijali neke od najnaprednijih oružja koji su detaljno opisani u časopisu Oružja Drugog svetskog rata autora KM Lia.
Deo tog tajnog i ubojitog oružanog arsenala nacista je i bombarder "Horten Ho 229". On je mogao da prenese tonu naoružanja, a leteo je na visini od 1.500 m pri brzini od 970 kilometara na sat. Ovaj bombarder imao je dva turbo mlazna motora, dva topa i rakete R4M. Prvi let napravio je 1944, a poznat je i kao prvi "nevidljivi avion".
Iako je na njegovu izradu utrošeno preko pola miliona tadašnjih nemačkih maraka, zbog brojnih tehničkih problema nije dugo leteo, ali je zato poslužio kao inspiracija brojnim drugim nevidljivim avionima, kao što je današnji B-2 bombardera.
Nemci su izradili i Fritz X radio navođenu bombu, koje je bila preteča današnjih pametnih bombi. Bila je teška 1.600 kilograma i u sebi je imala radio prijemnik i napredne repne komande uz pomoć kojih se navodila do cilja.
Američko ratno vazduhoplovstvo je u svojim izveštajima navelo da je Fritz X probijao oklope do dubine 60 cm, a mogla je da se baci i sa visine od 6.000 metara do koje protivvazdušna odbrana tog doba nije mogla da dobaci.
Mesec dana nakon što je bomba razvijena, testirana je kod Sardinije, gde su nacisti potopili brod Roma u septembru 1943.
Konstruisamn je i mini tenk Golijat. Reč je o samohodnoj mini s daljinskim upravljanjem čiji pogon su omogućavala dva elektromotora koja su kasnije zamenjena onima na gorivo.
Golijat je nosio između 60 i 100 kilograma teških eksploziva, a cilj mu je bilo razbijanje obrambenih pozicija neprijatelja. Nacisti su tokom rata napravili više od 7.000 Golijata i time su usmerili razvoj oružja na daljinsko upravljanje.
Avion na raketni pogon Meseršmit Me 163 bio je čudo nemačke vojne tehnologije s brzion od 1.130 kilometara na sat, čak 500 kilometara brže nego što je tada leteo najbrži američki avion.
Tokom rata proizvedeno je više od 300 ovih aviona koji su bili opremljeni s dva topa od 30 mm, a njihova je brzina bila i prednost i mana - bili su dovoljno brzi da izbegnu gađanje saveznika, ali prebrzi da pogode vlastite ciljeve.