GLUMAC ĐORĐE ŽIVADINOVIĆ GRGUR ZA KURIR: U Srbiji gej mora prljavo da igra

Mladu zvezdu u usponu Đorđa Živadinovića Grgura televizijska publika je upoznala u seriji „Ravna gora“ kao kralja Petra II, a armiju fanova stekao je nakon pojavljivanja u „Ubicama mog oca“.

U razgovoru za Kurir on otkriva kako se pripremao za ulogu geja i šta će se s njegovim likom dešavati u novoj sezoni hit serije.

Da li ti je neko iz života bio na pameti dok si stvarao lik Pece?
- Nisam imao određenu osobu kao uzor. Razmišljao sam o tim vanrednim okolnostima u kojima mlad čovek može da se nađe.

Poznaješ li neke gej baletske igrače?
- Smatram da je za moj lik u seriji najmanje važan konkretan posao kojim se bavi. Ono što mi se čini da je bilo najbitnije plasirati kroz lik jeste neka vrsta zastrašenog mladog pojedinca koji u ovoj zemlji nema prostora da živi onako kako želi i bavi se onim što ga ispunjava na način na koji želi, te zbog različitih strahova ne postupa onako kako oseća da je ispravno, već mora da igra po pravilima prljavih igara.

Da li si ulogu kralja, kao i baletskog igrača, dobio zbog talenta ili fizičke predispozicije? Šta je oba slučaja presudilo?
- Smatram da reditelji i kasting direktori zapravo jedini mogu da daju odgovor na ovakva pitanja. Na audiciji se fokusiram na zadatak i trudim se da ne razmišljam o ostalom. Ni pre ni posle.


Šta će se dešavati s Pecom u nastavku?
- Ništa još ne znam o novoj sezoni, osim da bi trebalo na jesen da se nastavi ako sve bude išlo po planu. Kraj je vrlo otvoren, tako da za sve ima prostora, pa i za moj lik.


Da li si nekom od prijatelja ili članova porodice otkrio ko je ubica?
- Nisam.

Misliš li da bi tvoj odgovor prošao poligrafsko ispitivanje?
- Rezultati sa ovog aparata se u mnogim zemljama ne smatraju validnim sudskim dokazima, samo je kod nas u poslednje vreme doživeo priličnu popularnost i značaj, valjda zato što se koristi u zabavnim, rijaliti i tok-šou programima, kao i u političkom marketingu, što mu dođe slično. Preporučujem da pogledate predstavu „Sumnjivo lice“, u kojoj i sam igram, tu smo jedan deo predstave posvetili upravo fenomenu poligrafa.

Kako reaguješ na provokacije da si proizvod Centra E8?
- Pored toga što je omladinska organizacija koja se bavi radom sa mladima i za mlade i zalaže se za humane vrednosti, poput rodne ravnopravnosti, edukacije o prevenciji nasilja, borbe protiv diskriminacije, osnaživanja mladih, promocije ljudskih prava i omladinskog stvaralaštva i kulture, Centar E8 postao je i pozorišna produkcija koja se obrađujući ove i druge teme bavi bitnim pitanjima. Veoma je važno misliti o pomenutim vrednostima jer su sve to ideali koji nas podsećaju da ljudi nisu roba, a produkcije nisu fabrike da bi se išta „proizvodilo“, ponajmanje ljudi. Procesi u kojima sam učestvovao bili su veoma značajni za mene i pomogli su mi da ideološki raščišćavam i artikulišem svoje stavove i drago mi je da mogu da kažem ono što govorim sa scene u predstavama „Muškarčine“, „Crvena: samoubistvo nacije“, „Žudnja“ i „Sumnjivo lice“. Pored toga što su ti procesi meni bili značajni, publika koja dolazi na predstave ipak je ta koja potvrđuje da sve to ima smisla.

Da li biste igrali i u klasičnom teatru jer smo vas do sada videli samo u modernim i društveno angažovanim predstavama?
- Pozorište vidim kao otvoren i slobodan prostor i poligon za komunikaciju. Da li ćemo razmenjivati emocije, misli, intelektualne ideje, različite poruke i teze, sve je to pitanje izbora i ukusa.

LJUBOMIR RADANOV