Mali Muhamed Šohajet utopio se u reci Naf, na granici Bangladeša i Mjanmara, kad je s majkom, ujakom i trogodišnjim bratom bežao pred mjanmarskim vlastima.
"Kada pogledam fotografiju, najradije bih umro. Nema više smisla da živim na ovom svetu", rekao je Muhamedov otac Zafor Alam ekipi CNN-a.
Jedina Muhamedova krivica je to što se rodio kao Rohinja. Rohinje, koje mnogi smatraju najprogonjenijom manjinom na svetu, u Mjanmaru žive vekovima, ali država ih ne priznaje. Smatraju ih bengalskim imigrantima, građanima drugog reda. S druge strane, kao svoje ih ne priznaje ni susedni Bangladeš. Uhvaćeni između čekića i nakovnja, već godinama su izloženi progonu, a situacija se krajem 2016. toliko pogoršala da su dospeli u žižu interesovanja sveta.
Rohinje su skrenuli pažnju na sebe 9. oktobra, kad je nekoliko stotina pripadnika militantne grupe Harakat Al-Jakin (Verski pokret), uglavnom Rohinja, napalo tri granična punkta u saveznoj državi Rakajn, na severu Mjanmara, i ubilo devet policajaca. Vlasti su smesta pokrenule stravičnu bezbednosnu operaciju, koja se potpuno otela kontroli i pretvorila u genocid nad Rohinjama
Od tada pristižu stravični izveštaji o sistematskim likvidacijama, mučenjima, silovanjima, paljenjima sela. Vlasti negiraju optužbe (čak su optužili Rohinje da sami pale svoja sela da bi obmanuli međunarodnu zajednicu) i tvrde da se radi o "bezbednosnoj operaciji traženja i čišćenja osumnjičenih - naoružane bande napadača i seljana kolaboracionista" i da je baš sve u skladu sa zakonom.
"U našem selu su na nas pucali iz helikoptera. I mjanmarski vojnici su otvorili vatru na nas. Nismo mogli da ostanemo u kući. Pobegli smo i sakrili se u džungli. Moji deka i baka su spaljeni. Vojska je spalila celo naše selo. Ništa nije ostalo", priča Alam, koji je spas našao van Mjanmara.
Na udaru kritika zbog odnosa prema Rohinjama našla se i aktualna nacionalna državna savjetnica Aung San Su Ći, poznata junakinja borbe za demokratiju i nobelovka, koju obožavaju u Mjanmaru. Nedavno je rekla da su za rešavanje problema u Rakajnu potrebni "vreme i prostor", a predstavniku UN je kazala da odbija koristiti ime "Rohinja" jer je taj termin za njih "jako emotivan".
"Ako ćete čekati, samo će poubijati sve Rohinje. Kada su se u Mjanmaru održali izbori, mislio sam da će to, pošto je ona pobedila, biti dobro za nas. Ali, snovi i stvarnost su potpuno drugačiji. Otkad je došla na vlast, ništa se nije promijenilo. I dalje nas progone", tvrdi Alam.
Tanku nadu daje vest da su mjanmarske vlasti ovih dana odlučile da procesuiraju policajce koji su se snimali kako mlate skupinu Rohinja muškaraca i dečaka dok ovi sede na podu s rukama na glavama. Ironično, snimak je napravljen u selu koje je samo dva dana ranije posetila delegacija UN.