Badnji dan je naziv dobio po grani hrasta – badnjaku koji se na taj dan seče, unosi u kuću i pali.
Postoje razni običaji koji se vezuju za ovaj dan, malo kojih se održalo do danas. Možda u nekim zabačenijim delovima Srbije, domaćini još uvek ranom zorom i sa puškama idu u sečenje badnjaka, koje potom do same večeri drže uz kuću, pre unošenja i stavljanja na ognjište. Danas su običaji prilagođeni vremenu u kojem živimo, pa se badnjak najčešće kupuje na pijaci veče pre ili u samo jutro Božića, unosi u kuću i stavlja pored ili blizu slavske ikone.
Badnji dan se proslavlja dan uoči Božića i predstavlja poslednji i najstrožiji dan božićnog posta, kao i veliku sreću jer prethodi danu Hristovog rođenja. Evo kakvi su običaji na Badnji dan i veče.