UBILI JOJ SINA I MORALA JE DA IM OPROSTI: Ispovesti žena koje su žrtve ubijanja iz časti
U noći kada se njena sestra udavala, Zuberah je bežala koliko je noge nose. Roditelji su je lancima vezivali za krevet, ali to veče je bilo drugačije.
Kuća je bila puna gostiju i ona je mogla slobodno da se kreće. Dok su roditelji bili zauzeti gostima, ona je pobegla i potražila advokata. Ispričala je da je pobegla od muža nasilnika, ali sada je roditelji teraju da se ponovno uda. Uverena je da će je roditelji ubiti, ne pristane li na brak, piše CNN.
Zuberah je danas jedna od 14 žena u skloništu za žene u Lahoreu, višemilionskom gradu u Pakistanu. Sve žene kažu da su pobegle u strahu od roditelja. Žive u strahu da će završiti kao još jedna brojka epidemije koja je 2015. godine uzela više od 1.000 života. Epidemija ubijanja iz časti.
Pakistanske vlasti napokon su uradile nešto kako bi zaustavile ove okrutne zločine čiji koreni potiču još iz plemenskih i kulturnih običaja koji su često bili kazne za nečasno ili nepošteno ponašanje. Prema novim zakonima, za ubistvo je minimalna kazna 25 godina zatvora, a pre su porodice žrtve mogle oprostiti zločine i ubica bi nastavio da živi kao da se ništa nije dogodilo. Ponekad su majke oprostile sinovima ubistvo ćerki, ponekad su ubice plaćale kompenzaciju žrtvama.
Azmat Bibi oprostila je ubicama njenog sina, tada 22-godišnjeg Gulama Abasa. U policijskom izvještaju piše da su komšije optužili Gulama da je u vezi s njihovom ćerkom tinejdžerkom Kiranom. Ubili su ih oboje. Azmat nije prihvatila novac, ali je nakon dve godine oprostila ubicama, a među njima bili su Kiranin otac i brat.
"Moram da živim za mog drugog sina koji je još uvek živ", ispričala je Azmat. Aktivisti kažu da je novi zakon prvi korak u napredovanju, ali upozoravaju da je još dug put do potpune zabrane ubijanja iz časti. Saba Seik, šefica ranije spomenutog skloništa kaže da se nada da će zakon barem donekle smanjiti broj porodica koje razmišljaju o ubijanju ćerki. Uverena je i da zakonske promene mora pratiti i veći napor u promenama pakistanske kulture i pakistanskog shvatanja islama.
"To nije nešto što vera dozvoljava, to nije nešto što ustav države dozvoljava i to nije nešto što zakon dozvoljava", priča ona.
Kroz sklonište Dastak prošlo je više od 7.500 žena kroz 26 godina postojanja. Žene mogu da uče zanate, ostave decu u vrtiću, ali i savetovanje. Sve je praćeno teškim obezbeđenjem i naoružani čuvari stoje ispred skloništa u svako doba dana ili noći. Savetnica Taslim Hasan radi s tim ženama i pokušava im dati dovoljno samopouzdanja za život u muškom svetu.
"Trebaju da postanu same sebi gospodari. Treba da same rade stvari", kaže ona tim ženama. Međutim, nije uvek uspešna. Tri četvrtine žena vrati se porodicama, a neke čak i umru kao žrtve vlastite porodice.
(Express.hr)