Nisam egzibicionista, a i retko koji glumac će vam reći da uživa u obnaživanju. Nije bilo jednostavno jer smatram da je to intima, samo za svoja četiri zida
Intervju Ljubomir Bulajić, glumac
Mladi beogradski glumac Ljubomir Bulajić, koga je publika zavolela u ulogama Jovan Cvijića i despota Stefana Lazarevića, ovoga puta obreo se u potpuno drugačijem žanru - u filmu indijskog reditelja S. Šridara „Saga o tri nevina muškarca“, a tumači momka koji prvi put treba da spava sa devojkom.
- Komedija je atipična jer ne može da se odredi ni podneblje u kom se sve dešava ni šta se dešava, malo je teško da se pohvataju konci, ali to je Šridarov način rada i njegovo viđenje stvari. Mi smo se potrudili da se uklopimo u to. Kad sam pozvan na kasting, scenario je držan u tajnosti. Ali Šridar radi takvom brzinom da sam već u tri dana snimio sve svoje scene.
- U karijeri sam tumačio različite likove. Velika čast mi je bila da tumačim velikane naše istorije kao što su Jovan Cvijić, despot Stefan Lazarević... Ovo je nešto potpuno drugačije, i to je dobro za mene jer nisam pristalica ukalupljivanja glumca. Mislim da glumac treba da ima određenu moć transformacije.
Film je pun lascivnih scena. Da li si imao problem da ih snimiš?
- Malo sam imao problem s temom filma i veliku tremu pre nego što sam ga pogledao, i imaću je i pred premijeru. Nisam egzibicionista, a i retko koji glumac će vam reći da uživa u scenama seksa, obnaživanju... Nažalost, kad si glavni glumac, moraš da prođeš i kroz to, iako se ne osećaš prijatno. Nije mi bilo lako jer smatram da je to intima, nešto što treba da ostane među četiri zida, ali kad moraš...
Nedavno je bila premijera Šotrinog filma „Santa Maria della Salute“, u kojem tumačiš manju ulogu. Kakvo iskustvo nosiš?
- Moja jako dobra drugarica Tamara Aleksić tu igra glavnu ulogu, a imao sam veću tremu zbog nje nego zbog sebe jer joj je to prvi put na filmu. Ovo je bio moj treći projekat sa Šotrom. Vatreno krštenje bilo je u „Nepobedivom srcu“, kasnije sam igrao u „Šeširu profesora Koste Vujića“ i sad ovde. Kad je Šotra u pitanju, radio bih s njim i da sam s druge strane kamere. Od njega sam sve naučio. Radeći s njim, ispekao sam zanat. Čovek se uči dok je živ, ali malo je reditelja kao što je on. Ja njega smatram svojim filmskim ocem.
Šta ima Šotra što drugi nemaju?
- Šotra je neko ko neizmerno voli svoj posao. Evo, ježim se dok pričam ovo, ali nema nikog ko ne vidi koliko on voli scenu i glumce. Nekada dođe i glumi glumcima kako je on zamislio neku scenu i onda pusti njih, i tada vidite oči pune ljubavi. Ta njegova predanost i želja za radom u 83. godini je neopisiva. Vojin mi je nedavno opisao scenu kad je Šole ušao sed na snimanje, i na sredini ga Vojin pita: „Jesi li se ofarbao?“, a on mu odgovara: „Ne, snimam.“ To je ono što ga održava. Retko ko to poseduje.
Mona Cukić